Izdvajamo - Srbija

Blokirana svaka peta firma u Srbiji

U Srbiji je trenutno 20.000 preduzeća u blokadi, što znači da je svako peto mimo prometa, saznaje “Blic”.

Upućeni tvrde da takvi podaci ne treba da čude, s obzirom na to da su rashodi za kamate i kursne razlike uticali na to da ukupan finansijski gubitak privrede 2012. bude za tri četvrtine veći nego godinu pre.

Čak polovinu preduzeća u blokadi čine, kako kažu za “Blic” u NBS, mala preduzeća. Poslednjeg dana juna u blokadi je bilo 78 računa velikih firmi. Međutim, ukupan broj blokiranih preduzeća i preduzetnika iznosi 44.677, jer je mimo privrednih društava i preko 24.000 preduzetnika čiji je rad stopiran.

Milan Knežević, predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća, kaže za “Blic” da se konstantno pogoršavaju uslovi poslovanja, a da tek usvojene mere imaju recesivan karakter po privredu.

- Ponovo će cenu platiti privreda jer usvojene mere smanjuju kapitalne izdatke, investicije, potrošnju sredstava za nabavku robe i usluga, smanjuju transfere lokalnim zajednicama, i to sve preko leđa privrede jer će se smanjiti tražnja - kaže on. Knežević tvrdi da će upravo iz tih razloga u drugoj polovini godine tražnja biti još manja.

Saša Radulović, stečajni upravnik, kaže za “Blic” da podaci Narodne banke Srbije o broju firmi u blokadi nisu realni odraz stanja u kome se nalazi domaća privreda, jer je situacija još alarmantija.

- Postoji veliki broj kompanija koje su pred blokadom opterećene velikim brojem kredita, pa ni banke ne znaju šta da rade sa njima. To ukazuje na to da je problem likvidnosti najveća smetnja oporavku srpske privrede - kaže Radulović.

On dodaje da je jedino rešenje za likvidnost konverzija potraživanja u kapital.

- To znači da bi u trenutku kada preduzeća više nisu u stanju da otplaćuju kredite banke trebalo da postanu vlasnici kapitala tih klijenata. To je moguće i u sadašnjem stečajnom zakonu, ali pošto se radi o masovnom problemu, potrebno je napraviti određene izmene unutar stečajnog zakona koje bi omogućile da se ovakve promene brzo dese - kategoričan je Radulović, koji tvrdi da je do ovakve situacije došlo i zbog toga što su mnoge firme podizale kredite da bi kupovale nekretnine umesto da ulažu u dalji razvoj, a rate otplaćivale iz tekućeg poslovanja.