Izdvajamo - Srbija

Isti porez na imovinu i za legalne i za nelegalne objekte

Bilo da je nekretnina legalizovana ili ne, plaćanje poreza na imovinu je obavezno, bar na papiru i prema zakonu.

U praksi, stvari su, međutim, potpuno drugačije. Procene su da je van poreske evidencije 22 odsto kuća i 15 odsto poslovnog prostora. Ono što vlasnike neprijavljenih nekretnina može da uteši jeste činjenica da onog trenutka kada uđu u sistem, sav porez koji nisu plaćali godinama ne može biti retroaktivno naplaćen.

U Ministarstvu finansija za “24 sata” kažu da obaveza plaćanja poreza na imovinu postoji nezavisno od toga da li objekat legalan ili ne.

- Obaveza po osnovu poreza na imovinu nastaje danom sticanja prava, početka korišćenja, osposobljavanja, izdavanja upotrebne dozvole, odnosno danom omogućavanja korišćenja imovine na drugi način. Vlasnik nelegalizovanog objekta bio je u obavezi da za isti podnese poresku prijavu u roku od 15 dana, poslednjim izmenama rok je produžen na 30 dana od najranijeg dana u kojem se stekao neki od navedenih uslova - objašnjavaju u Ministarstvu.

Za one koji nisu prijavili imovinu, odnosno dosad nisu plaćali porez, retroaktivnost ne postoji. Tako da vlasnici nelegalno izgrađenih objekata zapravo postaju poreski obveznici tek kada se evidentiraju. Tako ispada da je to što godinama unazad nisu plaćali porez na imovinu koju koriste - bila čista ušteda.

Nemačka organizacija GIZ u saradnji sa FREN-om, nakon istraživanja, došla je do podatka da je u pojedinim opštinama Srbije porez na imovinu plaća tek pet odsto građana.

- Od 2006, otkad je oporezovanje imovine prešlo u nadležnost lokalnih samouprava, prihodi gradova i opština realno su porasli za 46 odsto. Međutim, nisu sve opštine podjednako učestvovale u rastu ovih prihoda. Na jednom ekstremu imamo opštine u kojima je učešće prihoda od oporezivanja imovine fizičkih lica veće od 70%, a na drugom se nalaze opštine u kojima oni učestvuju sa samo pet odsto - navodi Aleksander Grunauer iz GIZ-a.

Prema proceni države, u Srbiji postoji preko 1,3 miliona divlje izgrađenih objekata. Da bi ih uveli u sistem Ministarstvo građevine je donelo ili priprema čitav set zakona kojim bi problem divlje gradnje trebalo da se reši.

Nelegalno izgrađene kuće, stanovi, vikendice u ovom trenutku, međutim, ne mogu se legalizovati. Ceo proces je zaustavljen do donošenja novog zakona o legalizaciji što se očekuje najkasnije za mesec dana. U međuvremenu, ono što vlasnici nelegalno podignutih objekata mogu jeste da se upišu u katastar, odnosno da svoje pravo korišćenja prebace u pravo svojine. Sa upisom u katastar, a bez dobijanja građevinske dozvole, takav stan ili kuće ne može se prodavati pa ni stavljati pod hipoteku kao zalog za kupovinu neke druge nekretnine.