Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u Vladi Republike Srbije u tehničkom mandatu prof. dr Dragan Glamočić otvorio je danas jubilarni 20. godišnji sastanak ministara poljoprivrede Jugoistočne Evrope, poručivši da taj skup potvrđuje značaj Beograda kao mesta dijaloga, povezivanja i dogovora o budućnosti poljoprivrede i zajedničkoj evropskoj budućnosti regiona.
Glamočić je istakao da se danas šalje jasna poruka – da je Srbija pouzdan partner Evropske unije, pokretač regionalne saradnje i zemlja koja konkretnim reformama modernizuje svoju poljoprivredu i približava je evropskim standardima.
On je podsetio na to da je Vlada usvojila novu Strategiju poljoprivrede i ruralnog razvoja do 2034. godine, koja je usklađena sa principima Zajedničke poljoprivredne politike Evropske unije.
Istovremeno, zaokružujemo zakonodavni okvir koji će u potpunosti uskladiti naš sistem bezbednosti hrane i veterinarske i fitosanitarne politike sa evropskim standardima, pri čemu sprovodimo reforme koje treba da donesu konkretne rezultate našim poljoprivrednicima, dodao je ministar.
Glamočić je naveo da Srbija preuzima predsedavanje Stalnoj radnoj grupi za regionalni ruralni razvoj zemalja Jugoistočne Evrope (SWG), što za našu zemlju predstavlja čast, odgovornost i obavezu da bude još snažniji pokretač zajedničkih inicijativa, povezivanja institucija i proizvođača i ubrzavanja reformi koje region približavaju EU.
Ministri poljoprivrede JIE usvojili zajedničke zaključke o prioritetima razvoja poljoprivrede i selaMinistri poljoprivrede i šefovi delegacija zemalja Jugoistočne Evrope usvojili su u Beogradu zajedničke zaključke jubilarnog 20. godišnjeg sastanka, kojima su definisani prioriteti daljih reformi u oblasti poljoprivrede i seoskog razvoja, evropskih integracija, bezbednosti hrane, klimatske otpornosti, podrške mladim poljoprivrednicima i jačanja konkurentnosti poljoprivredno-prehrambenog sektora.
Sastanak je održan u organizaciji Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije i Stalne radne grupe za regionalni ruralni razvoj zemalja Jugoistočne Evrope (SWG), a u susret predstojećem Samitu lidera Berlinskog procesa u oktobru ove godine.
Učesnici sastanka potvrdili su zajedničku opredeljenost ka usklađivanju sa pravnim tekovinama Evropske unije i Zajedničkom poljoprivrednom politikom, uz ocenu da regionalna saradnja predstavlja važan faktor ubrzavanja procesa pristupanja EU.
Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u tehničkom mandatu prof. dr Dragan Glamočić istakao je da usvojeni zaključci pokazuju da region ima zajedničke ciljeve, kao i spremnost da ih pretoči u konkretne rezultate.
Danas nismo samo razgovarali o budućnosti poljoprivrede regiona i našoj evropskoj budućnosti, već smo jasno definisali šta zajedno treba da uradimo. Naš cilj je da reforme koje sprovodimo budu vidljive tamo gde su najvažnije – na njivama, farmama i u našim selima, kroz više investicija, nova znanja, sigurnije tržište i bolje uslove za proizvođače, rekao je Glamočić.
Glamočić je poručio da će Srbija, kao zemlja koja preuzima predsedavanje SWG, imati važnu ulogu u tome da sve je danas dogovoreno pretoči u konkretne aktivnosti i rezultate.
Jedna od centralnih poruka usvojenih zaključaka jeste potreba da koristi od procesa evropskih integracija budu konkretno vidljive poljoprivrednicima i stanovnicima seoskih područja, pri čemu je institucijama Evropske unije i državama članicama upućen poziv da poljoprivreda i razvoj sela ostanu sastavni deo politike proširenja EU i Berlinskog procesa.
Poseban akcenat stavljen je na nastavak usklađivanja sa pravnim tekovinama EU i Zajedničkom poljoprivrednom politikom, uključujući oblasti obuhvaćene Poglavljima 11, 12 i 13, kao i na uspostavljanje i dalji razvoj Integrisanog administrativnog i kontrolnog sistema (IACS), implementaciju Sistema za identifikaciju zemljišnih parcela (LPIS), i jačanje sistema bezbednosti hrane, veterinarskih i fitosanitarnih službi, sa ciljem dostizanja najvišeg mogućeg nivoa usklađenosti do 2030. godine.
Zaključcima je zatraženo i uspostavljanje struktuiranog okvira za pristupanje i približavanje poljoprivrede Zapadnog Balkana Evropskoj uniji, koji bi reformske prioritete i preporuke Evropske komisije iz Godišnjeg izveštaja povezao sa jačanjem institucionalnih kapaciteta, potrebama za investicijama i raspoloživim instrumentima EU.
Podržano je postepeno uključivanje partnera sa Zapadnog Balkana i Republike Moldavije, u evropske strukture u oblastima poljoprivrede, savetodavstva, istraživanja i pripremljenosti za krizne situacije, gde je to moguće i u skladu sa pravilima EU.
Ministri i šefovi delegacija založili su se i za adekvatniju, predvidivu i dostupniju pretpristupnu podršku poljoprivredi i seoskom razvoju, uključujući širi pristup IPARD podršci širom Zapadnog Balkana i jednostavnije i efikasnije procedure.
Važan deo zaključaka odnosi se na bezbednost hrane, klimatske promene i zaštitu prirodnih resursa.
Dogovoreno je jačanje regionalne spremnosti za krize koje mogu ugroziti poljoprivredu i snabdevanje hranom, unapređenje razmene podataka i sistema ranog upozoravanja, kao i koordinisano delovanje u slučaju prekograničnih bolesti životinja i biljnih štetočina.
Pažnja će biti usmerena i na prilagođavanje poljoprivrede i šumarstva klimatskim promenama, kao i na upravljanje vodama i zemljištem i očuvanje biodiverziteta.
Posebno mesto u zajedničkim zaključcima dobili su znanje, inovacije i budućnost sela.
Ukazano je na značaj Sistema znanja i inovacija u poljoprivredi (AKIS) i na potrebu za jačanjem saradnje sa Akademijom za elektronsko učenje Ogranizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) i evropskim naučnim i obrazovnim institucijama, kako bi nova znanja i tehnologije brže stizali do savetodavaca i poljoprivrednika.
Kao jedan od ključnih izazova prepoznata je i generacijska obnova sela.
Dogovoreno je da se tokom 2027. godine, u okviru SWG, uspostavi regionalna radna grupa koja će zajedno sa mladim poljoprivrednim proizvođačima razvijati zajedničku metodologiju i predlagati konkretne mere i rešenja za podršku generacijskoj obnovi sela.
Istovremeno je istaknuta potreba da se mladim poljoprivrednicima, preduzetnicima na selu i ženama u seoskim područjima omogući bolji pristup zemljištu, finansiranju, investicijama, znanju i digitalnim alatima.
Usvojenim dokumentom potvrđeno je i opredeljenje za razvoj konkurentnih, održivih i otpornih lanaca snabdevanja koji proizvođačima treba da obezbede pravednije prihode i dugoročnu ekonomsku perspektivu, kroz modernizaciju, udruživanje proizvođača, transparentnije tržišne odnose i inovacije.
