Nekretnine - Srbija

Beograd vraća novac od legalizacije

Građanima Beograda koji su platili troškove legalizacije do 1. januara 2010. godine i ostvarili popust od 60 odsto, biće vraćen novac.

Skupština grada Beograda donela je odluku da se vrati novac onima koji su platili troškove legalizacije do 1. januara 2010. godine i ostvarili popust od 60 odsto. Za sada se ne zna koliki je njihov broj, ali u gradskoj upravi kažu da se mora pažljivo sprovoditi takva mera kako savesni građani ne bi bili kažnjeni.

Procenjuje se da je u Srbiji više od milion nelegalno sagrađenih objekata, a samo u beogradskim opštinama na legalizaciju čeka 240.000 objekata.

Oni koji grade u Srbiji bez potrebnih dozvola do sada su imali veću korist od lokalnih samouprava, kojoj su uskraćivani prihodi za uređenje građevinskih zemljišta. Novi zakon o legalizaciji ostavlja mogućnost opštinama da same određuju popuste, u čemu najviše prednjači Beograd.

"Za porodične kuće i stanove za lica kojima je to jedina nepokretnost na teritoriji lokalne samouprave, gde je nelegalni objekat, ostvaruje se pravo na popust od 99 odsto na 25 kvadrata, ali ne više od 100 kvadrata. Ukliko su stan ili kuća veći od 100 kvadrata, oni imaju popust na taj prostor iznad 100 kvadrata još 60 odsto", rekao je Predrag Vučić, gradski sekretar za poslove legalizacije Beograda.

Beograd ima svoju logiku u popustima, a neki drugi gradovi, poput Kruševca, veliki deo legalizacije obavili su po starom zakonu. Oni su odobravali popust od 25 odsto, pa je legalizovano 600 objekata od 12 hiljada zahteva.

"Tačno je da imamo oko 12 hiljada zahteva za legalizaciju, ali sve što je moguće rešiti u postupku legalizacije, znači svi rešeni imovinsko-pravni odnosi i zainteresovanost, radimo sve u rekordno brzom roku, pa je to i razlog zašto smo imali 600 rešenih predmeta", izjavila je Mirjana Milanović, šef Odseka za naplatu javnih prihoda SO Kruševac.

Mnogi investitori koji su bez potrebnih dozvola podizali čitave zgrade više nisu u zemlji. Novost je da zakon dozvoljava vlasnicima da pojedinačno legalizuju svoje stanove, umesto legalizacije zgrada od više hiljada kvadrata.

"Imate cela naselja gde su ljudi koji su gradili nelegalne objekte sami investirali u infrastrukturu puta, vodovoda i kanalizacije. Međutim, ovo je šansa da se svi ti njihovi troškovi stave na papir, da se podvuče crta i da se kaže koliko je ko učestvovao u tome i da se pokaže kolika je nadoknada preostala za korišćenje", objasnio je Tomislav Sekulić iz Udruženja prometnika nekretnina.

Zahtevi za mogući povraćaj novca od uplaćene legalizacije podnose se istim službama kojima je i upućivan zahtev za legalizaciju.