Parcele nema ko da kupi

Bez autora
Sep 07 2010

Promet parcelama u Srbiji gotovo je obustavljen. Za razliku od ranijih godina kada su investitori „teškom mukom“ dolazili do lokacija za izgradnju i nisu žalili novac, sada slobodnog zemljišta ima, ali ne i kupaca. Stvari je dodatno zakomplikovala uredba o konverziji prava korišćenja u pravo svojine nad gradskim građevinskim zemljištem uz naknadu, pa mnogi investitori smatraju da je to dodatni trošak i odustaju od kupovine. I oni koji imaju parcele retko ih oglašavaju, jer potražnje gotovo da nema. U Beogradu, čak ni duž autoputa više ne postoji interesovanje investitora. Lokacije kod autoputa, koje su se pre dve godine prodavale po ceni od 50 do 100 evra za kvadrat sada mogu da se pazare za 15 do 20 evra, a veće parcele i po znatno nižoj ceni. U Inđiji, koja je zbog opremljenosti zemljišta, ažurnosti lokalne samouprave primamljiva za investitore sada parcele koje su potpuno osposobljene za izgradnju mogu da se pazare za 15 do 18 evra po kvadratu.

Parcele nema ko da kupiPromet parcelama u Srbiji gotovo je obustavljen.

Za razliku od ranijih godina kada su investitori „teškom mukom“ dolazili do lokacija za izgradnju i nisu žalili novac, sada slobodnog zemljišta ima, ali ne i kupaca.

Stvari je dodatno zakomplikovala uredba o konverziji prava korišćenja u pravo svojine nad gradskim građevinskim zemljištem uz naknadu, pa mnogi investitori smatraju da je to dodatni trošak i odustaju od kupovine. I oni koji imaju parcele retko ih oglašavaju, jer potražnje gotovo da nema.

Prema rečima Kaće Lazarević, suvlasnice agencije „Alka“ u Beogradu, čak ni duž autoputa više ne postoji interesovanje investitora. Lokacije kod autoputa, koje su se pre dve godine prodavale po ceni od 50 do 100 evra za kvadrat sada mogu da se pazare za 15 do 20 evra, a veće parcele i po znatno nižoj ceni.

- U Inđiji, koja je zbog opremljenosti zemljišta, ažurnosti lokalne samouprave primamljiva za investitore sada parcele koje su potpuno osposobljene za izgradnju mogu da se pazare za 15 do 18 evra po kvadratu - ističe Lazarevićeva.

- Mnogo je stranih investitora koji su dolazili kod nas, pa kada naprave računicu okrenu se i odu. Jer, kako tvrde za naknade za uređenje, konverziju i dozvole treba da izdvoje tri puta više novca nego recimo u Mađarskoj. I dok mi uz autoputeve imamo njive u EU su te parcele poslužile za unosan biznis i za investitore i za državu.

U centru Beograda zemljište ima svoju cenu, a investitori do njega uglavnom dolaze uz kompenzaciju, jer vlasnici udžerica i malih porodičnih kuća za ustupljeno pravo gradnje dobijaju najčešće oko 30 odsto kvadrata. Naravno, sve zavisi od namene lokacije i od kvadrature koja može da se gradi, pa vlasnici objekata koji se ruše mogu da dobiju i više.

Cena ara u Srbiji


Kvadratni metar zemlje ustupa se za 50 do 100 evra u centralnim beogradskim zonama. Najtraženije su parcele od četiri do deset ari. U najatraktivnijoj zoni na Dedinju, primera radi, vlasnik manje kuće, koja se nalazi na parceli od deset ari prodaje svoju nekretninu za 700.000 evra, ali potencijalni kupci ne nude više od pola miliona. Cena zemljišta je skočila u naselju Borča zbog novog mosta, koji će se graditi, pa ar staje oko 5.000 evra, ali niko ne kupuje.

Inače, po novom Zakonu o planiranju i izgradnji da bi gradio, investitor mora da bude ili vlasnik ili zakupac parcele, što dodatno komplikuje posao, jer je konverziju prava korišćenja u pravo svojine odradio veoma mali broj vlasnika objekata.

Poljoprivredno zemljište ima još nižu cenu, ali ni za to ne postoji interesovanje. Sada u Vojvodini može da se kupi kuća i oko 20 do 30 ari placa pod voćem za 15.000 do 20.000 evra.

Ocenite tekst
Komentari
Prikaži više 
 Prikaži manje
Ostavite komentar

Prijavite se na Vaš nalog


Zaboravili ste lozinku?

Nov korisnik