Pogubne bankarske "kolaterale" građevinarstva u krizi

Bez autora
Nov 14 2010

Građevinska industrija Srbije ima velike probleme i preduzeća su prezadužena. Građevinska preduzeća duguju velike iznose bankama, dobavljačima i imaju neizmirene obaveze prema državi. To je posledica ne samo svetske ekonomske krize, već i mnogih sistemskih stvari, koje u poslednjih 10 ili 20 godina nisu rešavane na odgovarajući način. Kriza je donela nedostatak investicija i slabu tražnju, što se najviše odrazilo u visokogradnji. Građevinska preduzeća svoje kolaterale - zaloge na opremi i mehanizaciji, davale su bankama pod veoma nepovoljnim uslovima i postoji opasnost da firmama budu oduzeta sredstva neophodna za rad. Često i za jedan evro podignutog kredita firme su davale i tri, ili četiri evra kolaterala, koji su, uglavnom, bili u opremi i mehanizaciji. Postoji ideja da se formira dodatni bankarski, ili garantni potencijal od neaktivne državne imovine kojom bi, na primer, bio dokapitalizovan Fond za razvoj. Sa takvim novim fondom, bez finansijskih sredstava - što je jako važno, maksimalno bi iskoristili taj resurs kapitala, koji je u vlasništvu države, ali bi i država izašla pred banke sa tim novim fondom.

Pogubne bankarske "kolaterale" građevinarstva u kriziGrađevinska industrija Srbije ima velike probleme i preduzeća su prezadužena, izjavio je danas Tanjugu predsednik Grupacije za visokogradnju u Privrednoj komori Srbije (PKS) Goran Dugandžija.

"Građevinska preduzeća duguju velike iznose bankama, dobavljačima i imaju neizmirene obaveze prema državi", istakao je Dugandžija, koji je i koordinator vladine radne grupe za pomoć građevinarstvu.

"To je posledica ne samo svetske ekonomske krize, već i mnogih sistemskih stvari, koje u poslednjih 10 ili 20 godina nisu rešavane na odgovarajući način", rekao je on, ukazujući da je kriza donela nedostatak investicija i slabu tražnju, što se najviše odrazilo u visokogradnji.

Dugandžija je predočio da su građevinska preduzeća svoje kolaterale - zaloge na opremi i mehanizaciji, davale bankama pod veoma nepovoljnim uslovima i da postoji opasnost da firmama budu oduzeta sredstva neophodna za rad.

"Često i za jedan evro podignutog kredita firme su davale i tri, ili četiri evra kolaterala, koji su, uglavnom, bili u opremi i mehanizaciji", naveo je predsednik Grupacije za visokogradnju u PKS.

Dugandžija je kazao da postoji ideja da se formira dodatni bankarski, ili garantni potencijal od neaktivne državne imovine kojom bi, na primer, bio dokapitalizovan Fond za razvoj.

"Sa takvim novim fondom, bez finansijskih sredstava - što je jako važno, mi bi maksimalno iskoristili taj resurs kapitala, koji je u vlasništvu države, ali bi i država izašla pred banke sa tim novim fondom", naglasio je on.

Banke bi u tom slučaju, prema njegovim rečima, oslobodila kolaterale građevinskih firmi i prešle na garanciju države.

Dugandžija smatra da je Ministarstvo za životnu sredinu i prostorno planiranje, ipak, dobro odreagovalo na težak položaj građevinske industrije programom izgradnje jeftinih stanova na prostoru bivše voždovačke kasarne u Beogradu "Stepa Stepanović".

"To je dobar primer kako država može i treba da reaguje u vanrednim okolnostima", naglasio je on.

U PKS kažu da se problemi u građevinarstvu, pre svega, odnose na nelikvidnost, nedovoljna investiciona ulaganja, neblagovremeno izdavanje građevinskih dozvola, nemogućnost obezbeđivanja garancija za izvođenje radova u zemlji i inostranstvu, neravnopravnost domaćih izvođača radova pri učešhu na tenderima, rad "na crno" i "sivu ekonomiju", kao i na neuređenost tržišta.

Ocenite tekst
Komentari
Prikaži više 
 Prikaži manje
Ostavite komentar

Prijavite se na Vaš nalog


Zaboravili ste lozinku?

Nov korisnik