Nekretnine - Srbija

Tržište nekretnina u krizi

Pad ponude i tražnje na tržištu nekretnina, jer se ljudi iz straha od visokih rata kredita i neizvesnog zaposlenja sve teže odlučuju na kupovinu stana. Iako su cene stanova znatno niže, prodaja je prepolovljena.

Iz straha od visokih rata i kredita, i neizvesnosti zaposlenja, ljudi se sve teže odlučuju na kupovinu stana koje se najviše odražava na tržište nekretnina koje beleži pad ponude i tražnje.

Bankari tvrde da u sadašnjim uslovima poslovanja u Srbiji, nema prostora za niže kamate, a investitori da će se sve to odraziti na smanjenje investicija. I jedni i drugi očekuju od države nove podsticajne mere.

Prodaja stanova je prepolovljena, cene su za trećinu niže nego 2008. ali su i dalje više u poređenju sa 2007. godinom.

"Ono što osećamo kod svih naših klijenata jeste da postoji onaj blagi strah od toga da li je vreme da naprave transakaciju jer su najviše nesigurni u pad tržišta" rekao je Goran Živković iz Međunarodne konsultantske kompanije "CBRE"

Aleksandra Kon iz Agencija za nekretnine "Alka" kaže da je malo ljudi odlučno da kupi stan u ovom trenutku. "Ljudi se najčešće plaše velikih rata kao i da ostanu bez posla" rekla je Aleksandra Kon i dodala da tržište koje trenutno stagnira najviše se odražava na investitore.

Dodatni problemi koji poskupljuju gradnju, a na koje ukazuju i strani i domaći investitori, jesu predugo čekanje na dozvole i birokratske procedure.

Goran Živković iz Međunarodne konsultantske kompanije "CBRE" kaže da minimum treba tri godine da zemljište privedete nameni od trenutka kada ga identifikujete.

 "Treba prvo da dobijete sve neophodne dozvole pa sve ostalo pa da krenete da gradite, tako da čitav taj proces traje duže i košta više" objasnio je Živković.

"Vi ste prvo u obavezi da pripremite projekat u vidu planiranja projekta i u vidu same organizacije. Celokupna procedura definitivno utiče na planiranje troškova" kaže Miloš Stanojević iz kompanije "Blok 67".

Po sadašnjim kamatama svako ko uzme stambeni kredit vratiće dva do tri puta više od pozajmljene sume.

"Ako posmatrate situaciju da je prosečna kamatna stopa na oročene devizne depozite više od pet i po procenata, a da je prosečna kamatna stopa na kredite između pet i po i šest vi ćete videti koliko je tu malo prostora za zaradu. Tu je svakako i cena rizika sa kojim se banke suočavaju, jer ona mora biti uračunata u cenu" rekao je Davor Kukić iz Banke Inteze.

Građani su najviše zainteresovani za subvencionisane stambene kredite. Pitanje je koliko i oni mogu da pomognu, jer samo za jedan skromniji stan u Beogradu, treba da se ceo jedan radni vek otplaćuje rata koja je koliko i prosečna srpska plata.