Poljoprivreda - Srbija

„Al Dahra” hoće 20.000 hektara srpskih oranica

Kompanija „Al Dahra” planira da izdvoji 130 miliona dolara za zakup i kupovinu poljoprivrednog zemljišta širom sveta, a jedna od destinacija je i Srbija gde žele da se domognu čak 20.000 hektara. Nije navedeno koliko su spremni da plate iz ukupnog budžeta za srpske oranice.

Predsednik „Al Dahre” Al Darej, nedavno je na Svetskom forumu za inovacije u poljoprivredi u Abu Dabiju, rekao da je cilj investiranja u ovakve projekte obezbeđivanje veće bezbednosti hrane.

– Želimo da se fokusiramo na unapređenje bezbednosti hrane i da obezbedimo stalno snabdevanje namirnicama kao što su pšenica i pirinač, ali i druge žitarice – objasnio je Al Darej.

„Al Dahra” je specijalizovana za uzgoj, proizvodnju i promet prehrambenih proizvoda i stočne hrane, ali i akvizicijama i investiranjem u kompanije koje se bave proizvodnjom hrane. Prisutni su u Maroku, Grčkoj, Saudijskoj Arabiji i Egiptu, gde poseduju više od 54.000 hektara. Kompanija ima i 4.000 hektara u SAD, isto toliko u Španiji i oko 2.000 hektara u Australiji. Srbija im je interesantna zbog proboja na evropsko tržište. Arapska kompanija je i jedan od osam potencijalnih kandita za kupovinu PKB-a, koji upravo raspolaže zemljištem od oko 17.000 hektara.

 Da li bi ovakve najave mogle da znače i potvrdu da su ozbiljno zainteresovani za učešće na tenderu za PKB? Posebno posle izjave prvog čoveka te kompanije da je u planu proširenje dugogodišnjeg partnerstva sa našom zemljom.

Profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić smatra da sudeći da arapskoj kompaniji treba zemlja za kvalitetne žitarice PKB verovatnije nije u igri.

– Pre mi se čini da bi oni najradije kupili obradivo zemljište u komadu ili na više lokacija. Ali bez „tereta” kao što su fabrika, institut ili farma koje ima PKB, a koji se prodaje u celini. Malo je verovatno da oni žele da se bave i stočarstvom – kaže Savić.

Prema saznanjima „Politike”, za dugoročni zakup zemlje na 30 godina stiglo je 216 zahteva potencijalnih investitora, ali nema informacija da li je među njima i „Al Dahra”. Jedini zvanično poznati posao koji ta kompanija ima u Srbiji je suvlasništvo u „Rudnap agraru” Vojina Lazarevića koja se bavi uzgojem jabuka na oko 130 hektara. Međutim, interesantno je da„Al Dahra” napominje da u Srbiji već poseduje 1.000 hektara zemlje. 

Direktna kupovina državnih oranica u Srbiji nije moguća bar do septembra ove godine kada, po Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, moramo da liberalizujemo tržište poljoprivrednog zemljišta. Država najavljuje da će do tada doneti niz ograničavajućih mera. Ali za strance ni sada to nije nepremostiv problem jer postoji nekoliko bočnih mogućnosti sticanja prava nad zemljištem.

Savić ističe da ne zna konkretno za „Al Dahru” ali da je poznato kako se kod nas može doći do zemlje.

– Mnogi su uzimali kredite od banaka i davali zemlju pod hipoteku. Kada više nisu mogli da vraćaju kredite, zemlja im je oduzeta. A kada strana banka uzme zemljište više joj niko ne može zabraniti da njime dalje trguje – objašnjava naš sagovornik.

Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede nije juče želeo da komentariše za naš list najave „Al Dahre” o potencijalnim investicijama u Srbiji. Čedomir Keco, agroekonomski analitičar smatra da će svi investitori pa i „Al Dahra” koji računaju na velike komplekse, morati da sačekaju jer tako ukrupnjena zemlja ne postoji.

– Mislim da su to lepe želje arapske kompanije ali da nisu realne. Stranci će verovatno moći da kupuju zemlju u vlasništvu naših veleposednika koji su i podržavali ideju da se što pre omogući prodaja zemlje strancima – kaže Keco.