Poljoprivreda - Srbija

Da li bi poljoprivedna komora rešila probleme primarnih proizvođača

Poslednje tri sezone nikako nisu išle na ruku ni ratarima, ni stočarima, ali ni ostalim primarnim proizvođačima. Da li bi formiranje jednog ovakvog tela zaista moglo da reši nagomilane probleme i treba li Srbija da se ugleda na Mađarsku, Austriju, Sloveniju, Hrvatsku koje odavno imaju agrarne komore?

Iako su još 2013. godine, kada je osnovana Nezavisna asocijacija poljoprvrednika Srbije, tadašnji članovi smatrali da je neophodno formirati poljoprivrednu komoru u našoj zemlji, to se nije dogodilo.

Sadašnji članovi su nedavno ponovo pokrenuli priču o ovoj komori smatrajući da bi ona zaštitila interese primarnih proizvođača, koji se u poslednje vreme suočavaju sa niskim otkupnim cenama, nepovoljnim vremenskim prilikama, skupim kreditima, subvencijama nižim nego što imaju njihove kolege u EU. Osnivanjem poljoprivredne komore automatski bi, objašnjavaju, sva poljoprivredna gazdinstva postala njeni članovi.

“Poljoprivrednici bi bili vlasnici i upravljači, pa ne bismo dolazili u situaciju da se pojavljuju pojedinci koji nisu stručni, koji nemaju ovlašćenja i čiji se interesi ne poklapaju sa interesima organizacije, da govore u ime poljoprivrednika. U komori bi bili zaposleni stručnjaci koji bi analizirali stanje na tržištu i koji bi radili za nas, jer mi najveći deo vremena provodimo na njivi i proizvodimo hranu”, kaže Jovica Jakšić, predsednik Nezavisne asocijacije poljoprivrednika Srbije.

Svi članovi morali bi da plaćaju simboličnu članarinu, a to bi im omogućilo da učestvuju u radu komore. Cilj postojanja ovakvog tela je, navodi, da u slučaju poremećaja na tržištu ima ko da interveniše.

“Ako su, recimo, u lošoj situaciji malinari, da se njima pomogne. Ako su u problemu povrtari, onda njima. To bi bilo mesto gde bi se donosile zajedničke odluke. Mi proizvođači ne možemo jedni bez drugih. Poljoprivrednici u Srbiji moraju da budu jedinstveni da bi opstali i to mora svima da bude jasno. Ko god razbija naše jednistvo taj je protiv poljoprivrednika. Kao što ratari ne mogu bez stočara, ni stočari ne mogu bez ratara, a sve vreme nas predstavljaju kao rivale”, objašnjava.

Poljoprivredna komora bi trebalo, prema zamisli primarnih proizvođača, da spreči bilo kakvo mešetarenje.

“Džabe nama subvencije, kada su cene semena, đubriva, nafte otišle gore. Svi mi imamo internet i znamo kolike su gde cene repromaterijala i naših proizvoda. Vidimo da cene nigde nisu blizu naših i to nam pokazuje da se radi o monopolu na tržištu, a komora bi to sprečila”, tvrdi Jakšić.

Članovi poljoprivredne komori bili bi svi poljoprivredni proizvođači

Formiranje poljoprvredne komore u Srbiji zamišljeno je po uzoru na slične institucije u razvijenim zemljama poput Holandije, Italje, Poljske..

“Samim proizvođačima je poljoprivredna komora interes. U Privrednoj komori Srbije postoji ogranak zadužen za poljoprvredu, međutim, on ne zastupa naše interese. Mi ne osporavamo rad PKS, ali sam naziv kaže da ona predstavlja privrednike, a ne nas primarne proizvođače. Njeni članovi su korporacije i kompanije, a naši interesi su često u sukobu”, objašnjava.

Sa ovom tvrdnjom slaže se i Čedomir Keco, agroekonomski analitičar.

“Poljoprivrednici različitih proizvodnih delatnosti kada je reč o primarnoj proizvodnji, nisu članovi komorskog sistema i izuzeti su iz privrednog sistema u Srbiji. To je za jednu državu i privredni sistem apsolutno neprihvatljivo i govori o opredeljenju kreatora agrarne politike da želi da primarnom proizvodnjom vladaju prerađivači, što je do sada i više puta dokazano od formiranja cena do ugovaranja proizvodnje”, objašnjava Keco.

Za Srbiju bi, kaže, najbolje bilo da formira poljoprivrednu komoru po uzoru na Mađarsku. Tamo postoje veoma jake grupacije koje detaljno analiziraju svoj položaj, sarađuju sa državom i nastupaju prema kreatorima agrarne politike jedinstveno, jer žele da ostvare dobit od svoje proizvodnje. U Mađarskoj je, dodaje, komora za poljoprivrednike sve.

“Obezbeđuje repromaterijal, kanališe otkup i intervencije države. Veliki uticaj je imala oko raspodele zemljište. Da se napravi uravnilovka u pogledu korišćenja državnih oranica koje su u početku bile prodate ljudima koji su imali para, pa je veliki broj ljudi ostao bez mogućnosti da dođe do poljoprivrenog zemljišta. Mađarska je napravila ispravke i spada u jednu od najuređenijih agrarnih zemalja. Čak je uspela da izbori da sve podsticajne nacionalne mere važe još najmanje pet godina nakon ulaska u EU, što znači da su proizvođači zadržali subvencije i primali evropske podsticaje”, navodi Keco.

S druge strane komora u Hravatskoj, baš i ne može da se pohvali zaštitom interesa proizvođača pšenice.

“U Hrvatskoj često nemaju uspeha u pregovorima sa prerađivačima u mlinskoj industriji. Tu su pogođeni sa niskom cenom pšenice što se odražava na povećanje uvoza, pa jedan broj proizvođača odustaje od ratarske proizvodnje”, objašnjava.

Kada bi mogla da bude formirana poljoprivredna komora u Srbiji

Prema njegovom mišljenju Srbija je od formiranja poljoprivredne komore daleko najmanje pet godina, jer niko nema kapacitet da samostalno odradi taj posao. U Srbiji postoji tzv. agrarna komora, ali ona nije formirana po zakonu o komorama.

"To je samo udruženje građana, kojem je dato ime agrarna komora. Zato neki misle da imamo komoru, ali mi je nemamo, jer je to samo vešto dat naziv. Kada su počeli da uvode članarinu, iz čega bi proistekla zakonski legitimna komora, onda su mnogi odustali da se povežu u tu komoru. Mi imamo na jednoj strani da nam treba komora, a kada to izazove troškove onda nam komora i ne treba”, objašnjava Keco.

Srbija treba da koristi iskustva Slovenije i Mađarske

Iz Zadružnog saveza Srbije podsećaju da su i Slovenija i Hrvatska pre ulaska u EU dobile preporuku da formiraju poljoprivredne komore, čija bi uloga bila da zastupa interese celokupne poljoprivrede. Neosporno je, smatraju, da je poljoprivredi Srbije potrebna jaka, reprezentativna organizacija.

“Uz sve rasprave o komorskoj organizaciji, potrebno je shvatiti da poljoprivreda nije samo privredna grana, već ima ulogu u održavanju stanovništva, obezbeđivanju socijalne ravnoteže, održavanju i očuvanju kulturnog nasleđa, očuvanju nacionalnog identiteta i tradicionalnih karakteristika i etnografskih posebnosti, obezbeđivanju prehrambene sigurnosti, održavanju plodnosti zemljišta, zaštiti životne sredine od zagađenja i sprečavanju zarastanja”, kaže Nikola Mihailović, predsednik Zadružnog saveza Srbije.

Iskustva ove dve zemlje trebalo bi koristiti.

“Poljoprivredno-šumarska komora Slovenije ima dobru saradnju sa Zadružnim savezom Slovenije i zajednički se zalažu za očuvanje i razvoj slovenačke poljoprivrede i sela kroz demokratski izgrađen sistem, ne samo u korist svojih članova, već i za dobrobit svih građana Slovenije. U Hrvatskoj Poljoprivredna komora nije donela željene rezultate, prvenstveno jer nije okupila sve relevantne institucije koje posluju u oblasti poljoprivrede. Iskustva iz Hrvatske mogu nam biti dragocena kako Srbija ne bi napravila iste greške na putu ka EU”, dodaje.

Poljoprivredna komora je, kaže, značajna sa aspekta održivosti proizvodnje, ali i samog sela.

“Cilj je da se proizvođači povezuju međusobno, kao i sa proizvođačima u regionu, ali i sa naučnim institucijama u zemlji i svetu, kako bi se najnovija naučna dostignuća primenila u praksi. Jedan od prioriteta je da se mladi ljudi što više uključe u poljoprivrednu proizvodnju i doprinesu razvoju ruralnih područja stvaranjem povoljnog ambijenta za dalji napredak, povezivanje proizvođača i razmenu iskustava”, navodi Mihailović.

Zadružni savez Srbije ima dugogodišnje iskustvo i u svakom trenutku bio bi podrška novoformiranoj poljoprivrednoj komori.

“Spremni smo da se uključimo u organizaciju edukativnih radionica, stručnih i naučnih konferencija i raznih manifestacija koje promovišu srpsku poljoprivredu, pre svega, na domaćim i međunarodnim sajmovima. Poljoprivredna komora bi trebalo da omogući potpuno informisanje članova o svim aktuelnostima u poljoprivredi, kao i afirmaciju domaćih poljoprivrednih proizvoda”, objašnjava.

Stručnjaci ističu da bi akcenat rada poljoprivredne komore, između ostalog, trebalo da bude na usklađivanju zakona i propisa sa EU, promovisanju različitih oblika udruživanja malih proizvođača, informisanju o standardima u zemljama EU i organizovanju saradnje sa inostranim kompanijama.