Evropski standardi u zemljoradnji

Bez autora

Mar 19 2012

Posle dobijanja kandidature za članstvo u Evropskoj uniji, mnogo posla je pred Ministarstvom poljoprivrede, koje propise treba da uskladi sa evropskim. Da bi se znalo čime raspolažu seoska gazdinstva za jesen je najavljen popis, koji je i osnova za pregovore o pridruživanju kada je reč o agraru. Stručnjaci podsećaju da, samo udruženi, zemljoradnici mogu da računaju na pomoć iz fondova Unije. U Srbiji se zemljoradnjom bavi oko 700.000 domaćinstava. Prosečna veličina poseda je oko tri hektara, šest puta manje od proseka u Zapadnoj Evropi. Seljaci u Srbiji gaje 30 krava na 100 hektara oranica, a farmeri u Uniji tri puta više. Sa takvim proizvodnim potencijalom teško možemo da konkurišemo proizvođačima hrane u Uniji, koji proizvode mnogo više mesa, žitarica, voća i povrća po hektaru.

Prosečan zemljoradnički posed u Srbiji šest puta je manji od proseka u Zapadnoj Evropi. Zbog toga teško možemo da konkurišemo proizvođačima hrane u Evropskoj uniji. Stručnjaci ističu da samo udruženi, zemljoradnici mogu da računaju na pomoć iz fondova Unije.

Posle dobijanja kandidature za članstvo u Evropskoj uniji, mnogo posla je pred Ministarstvom poljoprivrede, koje propise treba da uskladi sa evropskim.

Da bi se znalo čime raspolažu seoska gazdinstva za jesen je najavljen popis, koji je i osnova za pregovore o pridruživanju kada je reč o agraru. Stručnjaci podsećaju da, samo udruženi, zemljoradnici mogu da računaju na pomoć iz fondova Unije.

U Srbiji se zemljoradnjom bavi oko 700.000 domaćinstava. Prosečna veličina poseda je oko tri hektara, šest puta manje od proseka u Zapadnoj Evropi. Seljaci u Srbiji gaje 30 krava na 100 hektara oranica, a farmeri u Uniji tri puta više.

Sa takvim proizvodnim potencijalom teško možemo da konkurišemo proizvođačima hrane u Uniji, koji proizvode mnogo više mesa, žitarica, voća i povrća po hektaru.

Dragan Marković iz Zadružnog saveza Srbije kaže da su naši seljaci, pogotovo sitni proizvođači i srednji farmeri, ispod svih tih kriterijuma i proseka i praktično neće moći da koriste sredstva pretpristupnih fondova.

Kada se na jesen srede podaci posle popisa poljoprivrednika, a poslednji je bio pre 44 godine, znaće se čime raspolažu naša sela.

Prvi uslov za sve zemljoradnike jeste regulisano pitanje vlasništva zemlje i objekata.

I dalje se dešava da se njive vode na dedu ili pradedu. Neki se u međuvremenu prilagođavaju uslovima tržišta.

Radiša Stefanović iz sela Krupac kod Pirota kaže da se stvorila potreba samoorganizovanja, tako da su oni na području opštine Pirot osnovali udruženje povrtara sa ciljem daljeg razvoja proizvodnje povrća u plastenicima i kako bi kolektivno plasirali proizvode.

Broj zadruga, koje su nekada bile glavni oblik organizovanja poljoprivrednika, gotovo je prepolovljen. U Srbiji radi tek oko 700.

Dr Natalija Bogdanov sa Poljoprivrednog fakulteta iz Beograda kaže da je udruživanje neophodno.

"Samo udruženi imaju dovoljan obim resursa koji garantuje da će ostati održivi poljoprivredni proizvođači i nakon što dobiju podršku njome moći da ostvare napredak u nekom budućem periodu", kaže Bogdanov.

Agrarna politika Evropske unije neće se menjati ni posle 2013. godine. Na nama je da usaglasimo naše standarde sa standardima Unije u proizvodnji hrane na njivi i u prerađivačkoj industriji.

Nadležni treba što pre kadrovski i tehnički da osposobe Republičku upravu za agrarna plaćanja da dobije akreditaciju Unije, jer će sva plaćanja iz Brisela ići preko te institucije.