Poljoprivreda - Srbija

Glamočić: Država uložila u poljoprivredu više nego ikada

On je u Palati „Srbija” na predstavljanju rezultata rada tog ministarstva u prvih godinu dana rekao da je samo u prvim mesecima ove godine realizovano više od 40 odsto budžeta u iznosu od 43,2 milijarde dinara, što je značajno ubrzanje isplate podsticaja u odnosu na isti period 2025, kada je realizacija budžeta bila 14 odsto.

„One priče koje se pojavljuju u javnosti, da nema para za poljoprivredu kada se po društvenim mrežama piše, da odlaze para za EXPO, evo ovde možete da vidite da to nije tačno, apsolutno, da jednostavno isplata ide čak 10 odsto ispred onoga što smo mi planirali”, rekao je Glamočić.

Glamočić je naglasio da je u okviru IPARD programa gde postoji zaostatak iz prošlosti, poljoprivrednicima u proteklih godinu dana isplaćeno skoro pet miliona evra, što je, kako je dodao, dokaz da sistem radi brže, efikasnije i u korist poljoprivrednika.

Zahvaljujući tim podsticajima, prema rečima ministra, u proteklih godinu dana kupljeno je i više od 30.000 novih mašina i opreme za biljnu i stočarsku proizvodnju, čime Srbija ulazi u intenzivnu fazu modernizacije poljoprivrede.

On je dodao i da je kroz značajna ulaganja iz nacionalnog budžeta i evropskih fondova podržana i nabavka oko 800 traktora, izgrađeno 110 stočarskih objekata, kao i da je nabavljeno više od 25.000 kvalitetnih priplodnih grla, čime se direktno jača proizvodnja i podiže konkurentnost domaćeg stočarstva.

Glamočić je istakao i da je u proteteklih godinu dana zabeležen i rast broja registrovanih poljoprivrednih gazdinstava, kao i značajno povećanje učešća mladih i žena u poljoprivredi, što pokazuje da sektor poljoprivrede postaje sve atraktivniji i održiviji.

„Prvi put u 2026. je uveden i Kalendar podsticaja, čime je poljoprivrednicima omogućeno da unapred planiraju proizvodnju, uz veću sigurnost i predvidivost u poslovanju. Kalendar se do današnjeg dana poštuje i tako će ostati do kraja godine. Uvedena je i obaveza pravdanja podsticaja računima u biljnoj proizvodnji i na ovaj način dodatno je ojačana kontrola trošenja budžetskih sredstava i obezbeđeno da podrška stigne do onih koji zaista obrađuju zemlju. Ove godine je to obaveza za biljnu proizvodnju”, rekao je Glamočić.

Kako je naveo, uvođenjem obaveznih pisanih ugovora između proizvođača i prerađivača, odnosno otkupljivača, država sistemski uređuje odnose i obezbeđuje veću sigurnost i zaštitu poljoprivrednika.

Ministar je podsetio i da je uvedena i oznaka „100 odsto iz Srbije” koja garantuje poreklo proizvoda i koja potrošačima omogućava da lako prepoznaju i odaberu domaće proizvode, a poljoprivrednicima da se vidljivije pozicioniraju i budu konkurentniji.

„Ministarstvo je propisalo i obavezu jasnog i vidljivog označavanja mlečnih proizvoda koji u sebi sadrže palmino ili druga biljna ulja i masti, čime je obezbeđena veća zaštita i potrošača i proizvođača mleka”, rekao je Glamočić.

On je dodao i da je Srbija jedna od retkih zemalja koja više izvozi poljoprivredno-prehrambenih proizvoda nego što uvozi.

Kako je naglasio, resorno ministarstvo je radilo na uvođenju reda i odgovornosti na tržištu, stavljajući interes poljoprivrednika u prvi plan.

Prema rečima ministra, u prethodnih godinu dana značajno je unapređen i sistem kontrole bezbednosti hrane, čime su sprečeni ozbiljni rizici po zdravlje građana.

Precizirao je da su poljoprivredna i fitosanitarna inspekcija sprovele više od 32 hiljade kontrola u svim oblastima nadzora, a veterinarska inspekcija oko 138 hiljada redovnih i vanrednih nadzora, a da je iz prometa povučeno i neškodljivo uklonjeno preko 100 tona nebezbedne hrane životinjskog porekla.

„Na hiljade kontrola sprovele su i granična fitosanitarna i veterinarska inspekcija, a uvoz pošiljaka koje nisu ispunjavale propisane uslove zaustavljen je odmah na granici, čime je sprečen njihov ulazak na domaće tržište”, rekao je Glamočić.

Naglasio je i da je u prethodnih godinu dana posebno ojačan i sistem kontrole kvaliteta sirovog mleka uvođenjem nacionalnog monitoringa na teritoriji cele Srbije, kao i da je resorno ministarstvo započelo sa održavanjem obuka profesionalnih korisnika za upotrebu sredstava za zaštitu bilja, koje je do sada prošlo već oko 60.000 korisnika i čime se smanjuje mogućnost da se ostaci pesticida i štetnih materija nađu u voću i povrću.

Glamočić je kazao da su otvorena i nova izvozna tržišta za meso i žive životinje, uključujući Tunis i Libiju.

Govoreći o rezultatima u šumarstvu u prethodnih godinu dana, ministar je rekao da je rekonstruisano više od 130 kilometara šumskih puteva, pošumljeno 50 hektara, izvršena nega preko 300 hektara postojećih šuma, kao i da je proizvedeno više od 1,3 miliona sadnica i 11,5 tona semena.

„Počelo je i sprovođenje projekta Forest Invest sa međunarodnim partnerima, koji će u naredenih nekoliko godina omogućiti novih 7.000 hektara šuma klimatski otpornih vrsta i konverziju 50.000 hektara postojećih šuma u kvalitetnije zasade”, rekao je on.

Dodao je i da inspekcija sprovela preko 4.000 kontrola i oduzela nezakonito posečenog drveta od 10.000 kubnih metara.

„Pomoglo se i najugroženijim domaćinstvima i konkretno za 1.980 najugroženijih domaćinstava obezbeđen je ogrev u popustu od 36,7 odsto, a za više od 28.000 domaćinstava je snižena cena za 15 odsto, dok je 930  najugroženijih porodica dobilo besplatno ogrev za zimu”, rekao je Glamočić.

Prema rečima ministra, unapređeno je i stanje populacija divljači i njenih staništa širom Srbije.

Glamočić je podsetio i da se nastavilo sa realizacijom velikih infrastrukturnih projekata u oblasti navodnjavanja, zaštite od poplava i vodosnabdevanja, što je posebno značajno u uslovima sve izraženijih klimatskih promena.

„Razvojem sistema za navodnjavanje iz sredstava zajma Fonda za razvoj Abu Dabija od oko 97 miliona dolara, do kraja ove godine obezbedićemo navodnjavanje preko 123 hiljade hektara dodatnih površina poljoprivrednog zemljišta na području Bačke, Banata i Srema, Šapca, Čačka, Pančevačkog rita i Topole”, najavio je on.

Dodao je da resorno ministarstvo sprovodi i projekat iz sredstava zajma Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) u iznosu od 48 miliona evra za navodnjavanje oko šest hiljada hektara  u Svilajncu, Negotinu, Rumi i Sremskoj Mitrovici u naredne tri godine.

Takođe, kako je naveo, iz sredstava zajma Fonda za razvoj Saudijske Arabije u iznosu od 75 miliona dolara do 2030. obezbediće se navodnjavanje oko devet hiljada hektara poljoprivrednih površina u Inđiji, Surčinu i Topoli.

„Ovim aktivnostima direktno doprinosimo većoj stabilnosti prinosa, sigurnijoj proizvodnji i smanjenju rizika od suše”, kazao je ministar.

Podsetio je i da su nastavljene aktivnosti na izgradnji brane sa akumulacijom „Arilje” profil „Svračkovo”, čime će se u narednih pet godina obezbediti kvalitetna vodu za više od pola miliona ljudi u Arilju, Požegi, Lučanima, Gornjem Milanovcu i Čačku.

„U prethodnih godinu dana nastavljeni su i radovi na izgradnji brane 'Selova' i ovim ćemo do 2030. obezbediti sigurno vodosnabdevanje za više od pola miliona stanovnika Niša, Prokuplja, Kuršumlije, Blaca, Merošine, Gadžinog Hana i Doljevca, kao i navodnjavanje oko 3.500 ha novih poljoprivrednih površina i bolju zaštitu od suša i poplava, a predviđena je i izgradnja fabrike vode i rekonstrukcija pristupnih puteva i prateće infrastrukture”, rekao je Glamočić.

On je kazao i da je među poslednjim aktivnostima ministarstva u prethodnih godinu dana bilo i potpisivanje ugovora za kreditnu podršku EBRD u iznosu od 66 miliona evra za izgradnju brane sa akumulacijom „Pambukovica”, čime će se od poplava zaštititi Kolubarski sliv i to Ub, Mionicu, Valjevo i Koceljevo, ali i omogućiti navodnjavanje oko dve hiljade ha novih poljoprivrednih površina.

„Novac je opredeljen, a početak radova očekuje se u narednom periodu. Sve ove projekte iz oblasti šumarstva i vodoprivrede, resorno ministarstvo sprovodi zajedno sa preduzećima 'Srbijavode', 'Srbijašume', 'Vode Vojvodine' i 'Vojvodinašume' i zato su mogući su ovako dobri rezultati”, rekao je Glamočić.

On je dodao i da je olakšana procedura za transport kućnih ljubimaca.

Ministar je podsetio da su u prethodnih godinu dana usvojena i četiri ključna zakona kojima se unapređuje pravni okvir u poljoprivredi i nastavlja proces usklađivanja domaćeg zakonodavstva sa propisima i standardima EU, što će omogućiti lakši izvoz srpskih proizvoda na evropsko tržište.

Naveo je i da je ministarstvo radilo na jačanju međunarodne saradnje kroz brojne bilateralne susrete sa inostranim partnerima i potpisivanje sporazuma o saradnji.

„Rezultati u proteklih godinu dana pokazuju jasan pravac u kom želimo da idemo, a to je - sigurnost proizvodnje, uređeno tržište, snažna podrška proizvođačima i velike investicije u budućnost srpske poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Ostajemo posvećeni unapređenju uslova za rad poljoprivrednika i obezbeđivanju stabilnog i sigurnog snabdevanja hranom i vodom za sve građane Srbije”, zaključio je Glamočić, preneo Tanjug.

Srbija uvozi samo zamrznuto meso uz stalnu kontrolu

Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić izjavio je danas da Srbija više od osam meseci uopšte ne uvozi sveže meso i dodao da se jedino uvozi zamrznuto meso za prerađevine kao što rade sve druge zemlje u svetu i poručio da građani mogu da budu spokojni kada je reč o kontroli hrane.

Glamočić je, odgovarajući na pitanje poslanika Novog lica Srbije Miloša Parandilovića o kvalitetu mesa u Srbiji, rekao da se vrše analize i da je, kako je kazao, vraćeno na stotine pošiljaka.

„Ne prođe nedelja da neko ne bude, ne samo priveden nego i uhapšen. Što se tiče toga, preko 100 tona mesa je neškodljivo uklonjeno. Znači, obračunavamo se svaki dan sa tim stvarima, ali nemojte misliti da je to sad kod nas drastično. Kada se uporedimo sa drugim zemljama u vrhu smo kontrole bezbednosti hrane i naši građani zaista treba da budu spokojni”, rekao je Glamočić.

Parandilović je tvrdio da Srbija uvozi „staro meso” iz Argentine i Brazila  i da ljudi ne znaju šta jedu, jer ne postoji nikakva kontrola.

Poslanica Srbija centar – Srce Verica Milanović je kazala da je ta poslanička grupa predložila amandman na Predlog izmena i dopuna zakona o trgovini, kojim se uvodi obaveza transparentnog postupka prodaje oduzete robe, uz javno objavljivanje osnovnih podataka, čime se, kako kaže, smanjuje rizik od zloupotreba i netransparentnog raspolaganja.

Objasnila je da ovakvo rešenje doprinosi jačanju poverenja u postupanje nadležnih organa i da je usklađeno sa standardima i transparentnošću koja se primenjuje u EU.

Pre rasprave o kvalitetu mesa u Srbiji, poslanici su ponovo polemisali i o evropskim integracijama i sredstvima iz Plana rasta.

Šef poslaničke grupe Novog pokreta Srbije Miroslav Aleksić je ocenio da zakoni koji su pred poslanicima neće ubrzati evropski put Srbije, jer, kako tvrdi, vladajuća koalicija to ne želi.

On je dodao da se govori o mogućnosti da milijardu i po evra bude uskraćeno iz reformske agende, ali smatra da je suština u tome da nema želje da se Srbija reformiše i pozvao vladajuću koaliciju da raspiše izbore.

Na to mu je šef poslaničke grupe SNS Milenko Jovanov odgovorio da je opozicija zahtev za izbore trebalo da uputi nadležnoj instituciji u razgovorima na koje su bili pozvani, prenosi Tanjug.