Poljoprivreda - Srbija

Glamočić: Iako je rod kukuruza podbacio, imaćemo dovoljno za sopstvene potrebe

Srbija će imati dovoljno poljoprivrednih kultura, čak i za izvoz. Iako je rod podbacio, kukuruza ćemo imati dovoljno za sopstvene potrebe, kao i ulja i šećera, jedino ćemo soju uvoziti, napomenuo je Glamočić.

Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić boravio je u višednevnoj poseti Kini, koja je prošle godine bila najveći pojedinačni investitor u Srbiji.

Gostujući u Dnevniku RTS-a, ministar Glamočić je rekao da je svaki sastanak u Kini bio izuzetno ispunjen i konstruktivan.

"Ono što moram da naglasim jeste dobrodošlica koju smo doživeli kao i počast, ali to je sve zahvaljujući saradnji i čeličnom prijateljstvu između Kine i Srbije i prijateljstvu dva predsednika“, rekao je Glamočić.

Navodi da je stiglo naših 76 proizvoda i da je bio gost njihovog generalnog direktora carina.

Luka Sjamen je sedma po veličini luka u Kini, 14. u svetu. To je grad koji ima više od pet miliona stanovnika.

"Provincija u kojoj smo bili ima više od 42 miliona stanovnika, primio me i njihov guverner provincije. Bili smo tamo u poseti sajmu Cifit, to je jedan od najvećih svetskih sajmova za investicije“, dodaje Glamočić.

Iz meseca u mesec raste izvoz u Kinu

Prema njegovim rečima, nama iz meseca u mesec raste izvoz u Kinu, tamo su već stigli naši artikli – med, i džemovi, i sokovi, i rakija, i naše vino.

"Imao sam mogućnost da prošetam njihovom ulicom, kao što je naša Knez Mihailova u Beogradu, s njihovim predsednikom Opštine, jer su se dva grada bratimila. Prisustvovao sam bratimljenju Beograda i Sjamena. Imao sam mogućnost da tamo kupim naše proizvode, da platim putem njihove aplikacije, pa su se oni iznenadili, ali ja sam se spremio za ovaj put. Zaista smo promovisali Srbiju na najlepši način. Rešeni su da ispune agendu o kojoj su se dogovorila dva predsednika, da i mi budemo prisutni mnogo više u Kini“, rekao je Glamočić.

Navodi da je delegacija iz Srbije razgovarala sa predstavnicima njihove 33 kompanije.

"Otvorio sam naš institut za Pojas i put koji se nalazi na samoj obali Kineskog mora, kako oni kažu, odnosno okeana, gde ćemo na početku naredne godine otvoriti Srpsku kuću. Tu će biti svi naši proizvodi, gde će turisti moći da degustiraju, probaju, kasnije da kupe robu u prodavnici", podvukao je ministar poljoprivrede.

Reč je o proizvodima od meda, džemovi, sokovi, rakija, vino, ima raznih proizvoda na bazi tartufa.

"Mi već izvozimo suve šljive, smrznuto juneće meso, smrznuto jagnjeće meso. Ono što je najvažnije, napravili smo dobar dogovor. Pre tri meseca kod mene u poseti bio je zamenik njihovog ministra generalnih carina. U Kini je malo drugačiji sistem nego u Srbiji. Njihove carine rade posao koji kod nas radi Ministarstvo. I kada prođete tu komplikovanu proceduru, certifikaciju, onda se može lakše ući na kinesko tržište", objašnjava.

Dodaje da naši proizvodi imaju poseban tretman u skladištima. "Znači, idu po ubrzanim procedurama, što je u tako velikoj luci ogromna čast", kaže Glamočić.

Saradnja sa univerzitetom

Posetio je i njihov univerzitet poljoprivrednih nauka, koji ima više od 40.000 studenata, pa je tom prilikom dogovoreno da će dva ili tri naša studenta moći da odu tamo na studije – osnovne, magistarske ili doktorske.

"Dogovorili smo se da krenemo u planiranje i izgradnju, verovatno jednog oglednog centra za poljoprivredu, gde bi faktički to bio njihov ulaz u Evropu", naveo je ministar.

"Bila i naša kompanija Bambi. Imali smo sastanak sa njihovim najvećim proizvođačem kafe Luckin Coffee, koji je za osam godina potisnuo na drugo mesto čuveni Starbaks u Kini. U međuvremenu je ušao i na američko tržište. Ima preko 28.000 kafeterija", napomenuo je Glamočić.

Šta za srpske proizvođače znači otvorenost velikog tržišta

"Kad mi možemo da prodamo i da plasiramo proizvode i povećamo potražnju, automatski će s druge strane početi da raste potražnja i sve drugo, prema tome, to može samo da donese dobre rezultate. Što je najvažnije, krenućemo prvo od Sjamena, polako će odatle roba da krene i šire i tako će naši kapaciteti rasti", kaže Glamočić.

"Pozvali smo njih da investiraju u naš prehrambeni sektor zato što nama treba finalnih proizvoda. Naši ljudi možda nemaju pravu predstavu o Kini“, rekao je Glamočić.

Septembar i oktobar ključni za poljoprivrednike

Septembar i oktobar su ključni meseci za svakog poljoprivrednika, završava se žetva kasnih kultura.

Odgovarajući na pitanje gde je Srbija u ovom trenutku sa rodom kukuruza, soje i suncokreta, Glamočić kaže da su oprečne su informacije i da je ova godina vrlo specifična godina.

"Na nekim parcelama usevi su potpuno stradali, dok su na drugim postignuti dobri rezultati. I onda onaj kome je stradalo, misli da je sve tako, međutim, nije. Šarolika je situacija. Mi imamo svoje stručne službe u svakom regionu Srbije, napravili smo detaljnu analizu, Statistički zavod je napravio analizu, jednostavno mi na Boga ne možemo uticati. Suša postoji. Situacija uopšte nije tako loša kao što na prvi pogled izgleda“, kaže ministar.

Napominje i da se snimaju samo parcele koje su stradale, ali neće niko da prikaže parcelu gde je rod bio dobar.

O rodu suncokreta, šećerne repe, soje, kukuruza

"Kad se sagleda sve, proizvodnja suncokreta je veća za oko šest odsto. Suncokret je inače kultura koja toleriše sušu, to nije problematično. Šećerna repa je u odnosu na prošlu godinu, za oko devet odsto veća, soja je čak za 20 odsto veća, iako je prošle godine bila veoma loša godina za soju, ali u principu uopšte nije loš rod. Jedino gde najveći podbačaj imamo, to je kukuruz, gde imamo podbačaj u ukupnoj proizvodnji, oko sedam odsto, a oko 14 odsto su manji prinosi po hektaru, govorim o prosečnim prinosima. Ono što je najvažnije, Srbija će imati dovoljno svih ovih kultura, pa čak i za izvoz, uprkos svemu tome", podvukao jer Glamočić.

I kukuruza ćemo imati dovoljno za sopstvene potrebe – i ulja i šećera, jedino ćemo soju uvoziti, uvozimo je inače godinama zato što imamo razvijenu prehrambenu industriju. Nestle je došao u Srbiju – on izvozi gotove proizvode iz Srbije, objasnio je ministar.

Podbacio rod voća

Ministar je rekao da ova godina nije bila povoljna za voće. "Podbacio je rod, ali zato apelujem stalno na naše proizvođače: koristite subvencije Ministarstva poljoprivrede. Svake godine dajemo od 40 do 70 odsto bespovratnih sredstava za sisteme za navodnjavanje, za protivgradne mreže, za svu drugu mehanizaciju", rekao je.

To je, kako kaže, jedini način da se osavremenimo.

Kina željno očekuje naše suve šljive. To je vrlo tražen artikal. Rekao sam im, ova godina bila je kritična za voće, ali imaćemo naravno šljive, kaže Glamočić, dodajući da je bilo kritičnijih godina.

Pšenice smo imali i više nego ranije, više nego desetogodišnji prosek, kaže ministar.

Isplata podsticaja

Govoreći o tome kako teče isplata podsticaja poljoprivrednicima, Glamočić je rekao da je na jučerašnji dan isplata subvencija premašila 80,5 odsto, odnosno u ponedeljak će preći 90 milijardi, od planiranih 110 milijardi.

"Do kraja godine ćemo raspisati sve javne pozive i za nabavku mehanizacije i u ratarstvu i u stočarstvu i za višegodišnje zasade voća, za vinograde", najavio je Glamočić.

O najavljenim protestima

Poljoprivrednici šest udruženja najavljuju protest za sutra zbog, kako kažu, neispunjenih zahteva oko goriva, kredita, berze i zbog dugova prema PIO fondu. Najavljuju traktore na ulicama Novog Sada.

Glamočić kaže da je Ministarstvo otvoreno za razgovor sa svim udruženjima.

"Kada sam došao, primio sam na desetine udruženja. Jedino gde je bilo sporno, tražio sam da se legitimišu i da napišu koga predstavljaju, odnosno koliko članova. Iz Inicijative za opstanak poljoprivrednika, sa kojima sam ranije razgovarao prošle godine, od starta su rekli da ne žele da razgovaraju sa resornim ministarstvom, resornim ministrom, sve dok traju blokade studenata, a zahtevi koje su ispostavili su nerealni, od 300 evra po hektaru, ukidanje akciza, kamate itd. Za to bi trebalo više od ovog celog budžeta", kaže Glamočić.

Da bismo ispunili njihove zahteve, morali bismo da oduzmemo nastavnicima, lekarima i svim drugima, napomenuo je ministar.

"Sva druga udruženja, a njih ima na desetine u Srbiji, ne podržavaju ovo i neki su čak izašli sa informacijama oko toga. Treba imati u vidu da Srbija ima na stotine hiljada traktora. To što će se pojaviti nebitno je, da ne licitiramo 20, 50, 100 ili 200 – to ne znači da je situacija loša", zaključio je Glamočić.