Poljoprivreda - Srbija

Malinari šokirani cenom od 100 dinara

Vest da su hladnjačari, na čelu sa belgijskim preduzećem “Krops”, čije je sedište u Požegi, najavili da će ove godine otkupna cena malina biti svega 100 dinara, odjeknula je ariljskim, ivanjičkim, požeškim, dragačevskim i čačanskim krajem poput - bombe. Proizvođači “crvenog zlata”, koji ovih dana imaju pune ruke posla u malinjacima zbog rezidbe i vezivanja, ističu da, ukoliko ta “smešna” cena i ostane, voće sigurno neće ni brati, jer bi prema ponuđenoj računici na kraju sezone bili u minusu.

- Sav rod koji smo imali prethodne godine prodavali smo po ceni od 220 do 250 dinara, što je evropski standard koji mora biti ispoštovan. Malinari su ove godine imali i velike štete od mraza, tako da je svako umanjenje cene za nas kritično. Nije nam jasno kako je došlo do formiranja ove cene, jer se ni preduzeće “Krops” nije žalilo da ima problem sa izvozom - rekao je Dobrivoje Radović, predsednik Asocijacije malinara Srbije, koja okuplja 52 udruženja.

Članovi Asocijacije, zbog najavljene cene hladnjačara, zatražili su hitan sastanak s predstavnicima lokalne vlasti, resornim ministarstvom i premijerom lično, jer ukoliko za desetak dana ne dođe do promene, proizvođači će širom zemlje stupiti u proteste.

Čačanin Dragan Pajić, koji je pre četiri godine zapušteno imanje u dragačevskom selu Viča pretvorio u malinjak, ovih dana je započeo vezivanje novih, mladih stabljika. Ističe da je čak i za ovaj posao morao da, pored članova porodice i prijatelja, angažuje radnike, kojima plaće dnevnicu od oko 2.000 dinara.

- Čuo sam za tu glupost, odnosno za cenu od 100 dinara. Moj komentar je da, ako tako i bude, u šta neću da verujem, jer ne bih danas bio u malinjaku, maline sigurno neću brati. To se sigurno ne bi isplatilo, jer treba platiti berače, koji neće da beru bez 2.000-2.500 dinara po danu - kazao nam je Pajić.

- Očekujem da će se naći kompromis između proizvođača i hladnjačara i da će svi biti zadovoljni. Cena kao prošlogodišnja je prihvatljiva i ne bi trebalo da bude niža.

Malinari dodaju i da do sazrevanja ploda imaju velika ulaganja u hemijske preparate, radnu snagu i gorivo. Cena od 230 dinara je, navode, minimalna cena s kojom mogu da opstanu.

Vezivanje malina u Arilju i Ivanjici ove godine kasni, i to zbog jakih januarskih mrazeva usled kojih je stradalo dosta stabljika. Stručnjaci procenjuju da se oštećenja kreću između 30 i 40 procenata.

Organski gajeni plodovi skuplji

Prema podacima Međunarodne organizacije proizvođača i prerađivača maline, u Srbiji je u 2015. proizvedeno 79.000 tona maline na površinama od oko 20.000 hektara. U Institutu za voćarstvo kažu da samo mali deo te proizvodnje čini malina gajena po principima organske poljoprivrede. Međutim, poslednjih godina primećuje se sve veće interesovanje proizvođača za gajenje maline po organskom principu.

Voćari koji se bave organskom proizvodnjom mogu da prodaju svoje plodove po znatno višim cenama od plodova proizvedenih u konvencionalnim zasadima. Za uspešno zasnivanje zasada maline namenjenih organskoj proizvodnji veoma je važno da sadni materijal bude proizveden prema metodama organske poljoprivrede, odnosno mora imati sertifikat, a te sadnice se mogu nabaviti upravo u Institutu.