Poljoprivreda - Srbija

Mreže, rakete, top: Koja zaštita od grada je najefikasnija?

Mnogi proizvođači nemaju protivgradnu zaštitu niti osiguravaju svoje useve, a često ni te preventivne mere ne budu dovoljne za sigurnost.

Štete od grada često umeju da budu fatalne i „ubiju“ hektare zasada.

Mnogi poljoprivredni proizvođači su tako i ove godine ostali bez roda, pa samim tim i bez zarade. Pojedini prete da će gasiti proizvodnju jer više ne mogu da se nose sa gubicima, a ulaganja u zaštitu od grada su velika i uz male prinose gotovo nedostižne za većinu.

Direktor voćarske zadruge „Bačka jagoda“ Vlado Šomoši za Danas kaže da se u odbrani od grada uglavnom oslanjaju na lokalne protivgradne stanice.

„Protivgradne mreže u zasadima jagoda iz praktičnih razloga ne koristimo. Jagoda se gaji kao jednogodišnja ili dvogodišnja biljka, stoga je to vrlo nepraktično i skupo – svake ili svake druge godine skidati i ponovo postavljati“, ukazuje on.

S druge strane, Šomoši tvrdi da je broj proizvođača koji osiguravaju svoje useve poslednjih godina u padu.

„Razlog za to je što ljudi pokušavaju da uštede i da smanje ulaganja, što se ove sezone pokazalo kao totalni promašaj“, smatra naš sagovornik.

Grad je, podseća on, zahvatio vrlo široko područje, a štete su bile ogromne, pogotovo ako se uzme u obzir cena sveže jagode ove sezone, koja uopšte nije bila mala.

„Mali broj proizvođača koji su osigurali zasade je izuzetno zadovoljan saradnjom sa jednom osiguravajućom kućom sa kojima sarađujemo poslednjih godina. Procenitelji su vrlo realno sagledali situaciju, a šteta je bila isplaćena u roku od nekoliko dana, tako da ćemo i nastaviti saradnju sa njima“, poručuje on.

Što se tiče isplativosti, Šomoši naglašava da se osiguranje useva uvek isplati, jer onda „mirno spavaju“.

Podseća da postoje i državni podsticaji.

„Oni za naše područje iznose 40 odsto, a u ostalim delovima Srbije idu i do 70 ili 80 osto“, navodi on.

Šta je najefikasnije u zaštiti od grada?

Profesorka Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu Ana Vuković Vimić za Danas objašnjava da je najefikasnije u borbi protiv šteta koje nanosi grad postavljanje protivgradnih mreža i zaštita imovine, životinja i ljudi od povreda sklanjanjem u zaklon.

„U poljoprivredi samo protivgradne mreže imaju efikasnost zaštite najverovatnije i preko 90 odsto. Zaklon otporan na grad i jake udare vetra, jer ove dve pojave idu zajedno, je jedino pouzdano rešenje“, naglašava ona.

Međutim, kako dodaje, to nije moguće primeniti kod ratarske proizvodnje zbog velikih površina.

„Tu je jedino rešenje povećanje brzine oporavka od katastrofa, odnosno osiguranje, kako bi se ublažili ekonomski gubici. Ako polise nisu povoljne onda je to već sistemski problem i neophodno je da država interveniše kako bi poljoprivrednici imali pristup povoljnim polisama osiguranja“, ukazuje Vuković Vimić.

Oluje sa gradom će, upozorava, usled klimatskih promena biti sve učestalije, a raste i prosečna veličina zrna grada.

„Pred ovim izazovima se osećamo nemoćno, ali ako se upravljanje rizicima u Srbiji dobro sprovede, jer je porast određenih rizika već poznat, gubici se mogu smanjiti pa i time problemi za poljoprivredne proizvođače. Dakle, važno je da proizvođači budu ekonomski zaštićeni. Drugi prioritet je povećanje subvencija za preporučena rešenja koja jačaju otpornost na klimatske opasnosti“, smatra ona.

Naša sagovornica podseća da se u Srbiji koriste protivgradne rakete za zasejavanje oblaka srebro-jodidom, kako bi se stvorilo više manjih zrna grada koja bi se otopila na putu do podloge.

„Da bi se ‘dejstvo’ na oblake dobro sprovelo, potrebno je precizno znati sve uslove u oblacima, koji predstavljaju veoma brzo promenljive sisteme na svojoj putanji, sa intenzivnim vertikalnima strujanjima, odnosno velikom turbulentnom energijom. Za osmatranja se koriste radarski sistemi. Međutim, i dalje ne raspolažemo znanjem o svim karakteristikama oblaka, pa nije moguće u tačno određeno vreme, na tačno određeno mesto u oblaku, tačno određenom količinom, dejstvovati. Ubacivanje srebro-jodida u vertikalne struje je veliki izazov, naročito u superćelijskim olujama koje imaju i najveći potencijal da produkuju veliki grad“, objašnjava ona.

Protivgradne rakete se, podseća, finansiraju iz budžeta i to nekoliko miliona evra godišnje.

„U poređenju sa izdvajanjima, na primer, za sektor za vanredne situacije, ovo je izuzetno mnogo ako se uzme u obzir kolike su potrebe za sektorom za vanredne situacije i uslugama koje oni pružaju, a od ključne su važnosti za bezbednost građana. Takođe, deficit u finansiranju drugih aktivnosti RHMZ-a nam dodatno govori da postoje drugi prioriteti u koje mogu da se preusemre finansiranja, a da produkuju višenamenske koristi“, smatra Vuković Vimić.

Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Zoran Keserović, takođe, ističe da su najsigurni sitstemi protivgradne mreže.

„Dobro je što mnogi proizvođači, posebno kod jabuke, kruške, trešnje ili borovnice ne podižu zasade bez protivgradnih mreža“, naglašava on.

Međutim, prema njegovoj proceni, svega oko sedam do osam odsto voćnih zasada je pokriveno ovim mrežama u Srbiji.

Keserović podseća i da je država dosta investirala u protivgradne rakete, ali da se taj sistem pokazao kao neefikasan.

„Zašto je to tako, potrebno je da se analizira. Da li je trebalo ka tome usmeriti sredstva ili ih usmeriti u neke druge programe“, poručuje on.

Što se tiče osiguranja, Keserović navodi da, barem prema statističkim podacima koje imamo od ranijih godina, jako malo proizvođača voća osigurava svoje zasade.

To je svega oko sedam odsto, iako država to subvencioniše, kaže on.

Da li su protivgradni topovi dobro rešenje?

Vuković Vimić kaže da smo u skorije vreme svedoci da je sve veća popularnost protivgradnih zvučnih topova, ali da njihova efikasnost nije dokazana.

„Oni se promovišu poljoprivrednim proizvođačima kao mera zaštite od grada. Za ovaj metod nema mnogo šta da se kaže jer ni sami proizvođači ne objašnjavaju precizno princip na kome rade“, kaže naša sagovornica.

Veliki broj državnih metoroloških institucija zvanično apeluje da se država i građani ne oslanjaju na zaštite od grada zvučnim topovima, upozorava ona i dodaje da je to jer nemaju čak ni prihvatljivu naučnu osnovu kojom se opravdava njihov rad na suzbijanju grada.

„Za zasejavanje oblaka ih smatraju nedovoljno pouzdanim, odnosno ulaganja u ovakve vidove zaštite smatraju neopravdanim ulaganjima. Primera radi, španska meteorološka služba AEMET je apelovala svojim poljoprivrednim proizvođačima da ne kupuju zvučne protivgradne topove, dok se na našem tržištu pojavljuju proizvođači upravo iz Španije“, ukazuje Vuković Vimić.

Ona navodi da postoje dve vrste objašnjenja.

„Jedno je da zvučni talas udarom razbija zrno grada u manje delove koji se otope na svom putu do podloge. Zvučni udar treba da bude toliko jak da polomi zrno leda“, objašnjava ona.

Drugo objašnjenje je, kako kaže, da zvučni talasi treba duže da zadrže zrna grada u vazduhu kako bi se ona otopila.

Naša sagovornica orktiva i da ovaj top puca na svakih sedam sekundi.

„Fizičkih nelogičnosti je previše. Ako zvučni talas razbija zrno grada, šta uradi mekom tkivu, odnosno pticama koje lete iznad? Ako brojite do sedam sekundi, koliko grada padne za to vreme? Ako se površina zrna grada otopi i zalepi za drugo zrno grada, što i spada u proces rasta grada u oblacima, zar neće porasti veličina zrna grada? Kada grmi, što isto predstavlja kretanje vazduha nadzvučnom brzinom kao posledica nastanka munje, kristalići leda isto naleću jedni na druge, slepljuju se i rastu zrna grada. Formiranje grada je na velikim visinama, uglavnom preko pet kilometara visine. Zvučni talas koji emituje protivgradni zvučni top sa visinom brzo slabi i ima zanemarljivu energiju u odnosu na energije procesa u oblacima. Svetska meteorološka organizacija je zvanično izjavila da ne postoji dokaz, a ni naučna opravdanost o efikasnosti ovakvih topova u zaštiti od grada“, zaključuje Vuković Vimić.

S druge strane, Kesrović ističe da se ovaj najnoviji sistem zaštite od grada – SPAG sistem, koristi u 40 zemalja sveta.

„Imao sam priliku da vidim kako 40 protivgradnih topova u Portugaliji štiti negde oko 1.800 hektara. Radi na principu da izbacuje talas pod velikim pritiskom koji bi trebalo da zadrži led, da se on otopi dok dođe do zemlje“, kaže on.

Kako podseća, prvi protivgradni top u Srbiji stigao je u Bačince i on je instaliran pre nekoliko meseci.

„Već je u tri ili četiri navrata aktiviran taj sistem i on se pokazao efikasnim. Čovek koji ga je instalirao ima 25 hektara jabuke, ali je zaštitio i ljude okolo i njihove ratarske kulture“, tvrdi Keserović.

Još uvek se ulazi u taj sistem, kaže on i dodaje da ga je potrebno održavati kako treba.

Podseća i da je predlagao da Ministarstvo uradi nekoliko pilot ogleda u Srbiji sa ovim sistemom.

„Posebno tamo u delovima gde je intenzivna proizvodnja, naročito malina, koja je naš strateški proizvod. Da se vidi koliko je taj sistem efikasan i ako je dobar da uđe u sistem za podsticaje“, naglašava Keserović.

On iznosi i računicu po kojoj jedna protivgradna mreža po hektaru košta oko 4.000 evra, ako se računaju i ankeri i stubovi i sve ostalo što ide onda to bude između 13.000 i 17.000 evra.

S druge strane, ovaj novi sistem košta negde oko 57.000 evra, ali on može da traje 35 do 40 godina, ističe Keserović.