Poljoprivreda - Srbija

Ne (na)padaj mi na maline

Odbor za poljoprivredu predlaže da se malina proglasi strateškim proizvodom. Iz Ministarstva poljoprivrede poručuju da to voće ne može biti strateški proizvod, i da država ne može da određuje otkupnu cenu malina.

Malina je treća na listi izvoznih proizvoda Srbije sa godišnjim izvozom od 150 do 200 miliona evra i zato bi trebalo da bude proglašena za strateški proizvod, ocenjeno je na sednici Odbora Skupštine Srbije za poljoprivredu.

Predsednik Odbora za poljoprivredu Aleksandar Senić rekao je agenciji Beta da su kapaciteti izvoza tog voća i do 500 miliona evra i da se mora raditi na tome da se uvećaju posedi malina, a to je moguće ako malina postane proizvod od strateškog značaja za Srbiju.

"Tako bi izbegli blokade puteva nezadovoljnih malinara, koje se svake godine ponavljaju u junu i julu. Malina treba da bude strateški proizvod, između ostalog zbog sprečavanja dalje devastacije brdsko-planinških područja naročito u zapadnoj Srbiji", istakao je Senić.

Senić je naglasio da će Odbor za poljoprivredu insistirati na formiranju Nacionalnog saveta za malinu, koga će činiti narodni poslanici, predstavnici ministarstva, fakulteta, udruženja malinara i otkupljivača, čiji će cilj biti bolja saradnja proizvođača i ministarstava.

Predstavnici Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu rekli su na sednici da država osim izbora zemljišta, mora da vodi računa o sadnom materijalu, da sprovodi radikalne mere kontrole matičnjaka, i inspekcije prilikom uvoza.

Kao najveće probleme istakli su kontrolu u proizvodnji i plasmanu maline i organizacija otkupa maline na terenu.

Država ne može da određuje otkupnu cenu malina

Pomoćnik ministra poljoprivrede Nenad Katanić rekao je da malina ne može biti strateški proizvod, i da država ne može da određuje otkupnu cenu malina.

"Strateški proizvod je proizvod koji obezbeđuje stabilost u kriznim momentima države, da se narod prehrani, a to svakako nije malina", istakao je on i dodao da država može pomagati kroz agrotehniku i poštovanje novih praksi u poljoprivedi.

Pomoćnik ministra poljoprivrede je na sednici preporučio malinarima da zasade nove sadnice malina, čiji će rok trajanja, sa sadašnjih četiri do šest nedelja biti i do pet meseci, kao u Poljskoj kako je naveo.

U Srbiji se sa 15.000 hektara ubere 30.000 tona malina. Poljska, glavni konkurent Srbiji na tržištu, na 20.000 hektara dobija dva i po puta više. U Srbiji se malinjaci šire, ali ne i broj sorti koje se gaje. Prinos, kao i vreme, nepredvidiv.

Proizvođači bi trebalo da rade na produženju sezona berbe sa dosadašnjih šest nedelja na pet meseci, kao u Poljskoj. Ovo se postiže uvođenjem novih sorti koje imaju dužu sezonu čuvanja i boljim tehnikama gajenja, navodnjavanjem, kažu iz Ministarstva.

Proizvođač maline Miodrag Bogdanović kaže da pričaju o navodnjavanju, i pita se hoće li svaki proizvođač malina da dobije tu subvenciju i da li je moguće da svi dobiju.

Od maline živi 80 hiljada porodica. Država obećava pomoć za navodnjavanje sadnica, ali kada se steknu uslovi. Do tada moralo bi se voditi računa o tome šta se sadi.

"Ono što pravi veliki problem našim proizvođačima je gljiva truležnica korena koja u pojedinim godinama onemogućava proizvodnju na pojedinim lokalitetima. Pored sortne čistoće preduslov uspešne proizvodnje je zdrav sadni materijal. Mi predlažemo radikalne mere kontrole svih matičnjaka", kaže Aleksandar Leposavić sa Poljoprivrednog fakulteta.

Iz srpskih malinjaka do rafova, malina stiže kao sirovina ili poluproizvod umesto kao sok, slatko, rakija. Često i bez domaće etikete. Zaštićeno je geografsko poreklo samo one, ariljske.