Nemaju gde sa dobrim rodom

Bez autora
Jul 19 2011

U Srbiji, kako se procenjuje, trenutno ima više od 370 hladnjača, u koje može da se uskladišti i više od pola miliona tona robe. Najvećim delom su, međutim, u pitanju „specijalizovane“ hladnjače, u kojima se skladište i duboko zamrzavaju jagodičasto voće, višnje i šljive. Onih, namenjenih za rashlađivanje, skladištenje, a zatim i pakovanje drugih vrsta voća ima desetak, dok je hladnjača u kojima se može uskladištiti povrće još manje, i sve su smeštene u Vojvodini. Upravo zbog toga, sve češće se mogu čuti glasovi povrtara, koji se žale da moraju da prihvataju i ucene prekupca, pošto svoju robu jednostavno nemaju gde da uskladište da bi sačekali bolju cenu. Hladnjače u Srbiji, posebno za jagodičasto voće, u vrlo dobrom su stanju, i njih ima najviše. U svima je, zbog zahteva inostranih kupaca, uveden ceo niz standarda kojima se kontroliše bezbednost hrane.

Nemaju gde sa dobrim rodomU Srbiji, kako se procenjuje, trenutno ima više od 370 hladnjača, u koje može da se uskladišti i više od pola miliona tona robe. Najvećim delom su, međutim, u pitanju „specijalizovane“ hladnjače, u kojima se skladište i duboko zamrzavaju jagodičasto voće, višnje i šljive.

Onih, namenjenih za rashlađivanje, skladištenje, a zatim i pakovanje drugih vrsta voća ima desetak, dok je hladnjača u kojima se može uskladištiti povrće još manje, i sve su smeštene u Vojvodini.

Upravo zbog toga, sve češće se mogu čuti glasovi povrtara, koji se žale da moraju da prihvataju i ucene prekupca, pošto svoju robu jednostavno nemaju gde da uskladište da bi sačekali bolju cenu.

- Hladnjače u Srbiji, posebno za jagodičasto voće, u vrlo dobrom su stanju, i njih ima najviše. U svima je, zbog zahteva inostranih kupaca, uveden ceo niz standarda kojima se kontroliše bezbednost hrane - objašnjava Evica Mihaljević iz Udruženja „Plodovi Srbije“.

- ULO hladnjače, u kojima se ne zamrzavaju već rashlađuju i čuvaju druge vrste voća, takođe su u odličnom stanju, pošto su građene unazad pet godina.

Slične kapacitete, ističe Mihaljevićeva, trebalo bi podići i za skladištenje, ali i doradu i pakovanje povrtarskih proizvoda.

- Hladnjača za povrće imamo veoma malo, i sve su smeštene u Vojvodini - objašnjava Mihaljevićeva.

- Bilo bi dragoceno da država podrži proizvođače povrća u izgradnji ovakvih kapaciteta.

Miladin Ševarlić, šef katedre za ekonomiku poljoprivrede na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu, objašnjava da do problema sa kapacitetima u hladnjačama u Srbiji dolazi zbog više razloga.

- Glavni razlog je nedostatak rejonizacije u poljoprivredi - ističe Ševarlić.

- Kod nas se povrće i voće gaje tamo gde bi trebalo da se gaje ratarski proizvodi i industrijsko bilje, pa je samim tim teško podizati kapacitete za skladištenje.

Uz ovo, napominje Ševarlić, poljoprivrednicima velike probleme stvaraju hladnjače malih kapaciteta, pošto one samo povećavaju cenu proizvoda.

- Hladanjača manja od 5.000 tona jednostavno se ne isplati - kaže Ševarlić.

- Troškovi održavanja, energenata i standarda koji su potrebni da bi manja hladnjača mogla da radi, jednostavno su preveliki.

Ocenite tekst
Komentari
Prikaži više 
 Prikaži manje
Ostavite komentar

Prijavite se na Vaš nalog


Zaboravili ste lozinku?

Nov korisnik