Poljoprivreda - Srbija

Otkupljivači kupuju svu šljivu

Krenulo je sa paprenim cenama trešanja, a sezona se nastavlja i sa izuzetno visokom cenom šljive u otkupu ali i na tezgama.

Interesantno je da je na većini pijaca u zemlji, prema poslednjem izveštaju Sistema tržišnih informacija Srbije (STIPS), ovo voće skuplje i od uvoznih banana, koje do domaćeg tržišta prelaze hiljade kilometara. Na tržnicama je uobičajena cena banana bila od 200 do 250 dinara, dok su šljive na najvećem broju pijaca u Srbiji koštale 300 dinara za kilogram, dok je njihova najniža cena bila 200 dinara. Uostalom i većina domaćeg voća ove godine skuplja je od uvoznog jer su količine značajno smanjene.

Lokalni mediji prenose da je ceo sektor u nepovoljnoj situaciji. Količine koje su preživele sušu i sve nepogode izuzetno su male, što je cenu šljive dovelo do istorijskog maksimuma. Tako se sorta čačanska lepotica, prema nezvaničnim informacijama, prodaje i za sto dinara po kilogramu, što je rekordna cena i presedan.

Sagovornik „Politike” dobro upućen u stanje na tržištu ovog voća kaže kako je očigledno nedostatak ovog voća veliki. Pojedini proizvođači šljivu neće otkupljivati ako ovaj iznos ostane jer im se ne isplati.

– Rod je prošle godine bio dobar tako da su napunili burad. Da li će ova cena ostati, to ne možemo da znamo. Nezvanično se priča u tim krugovima da maksimalno za šljivu koja ide za preradu u rakiju mogu da ponude od 50 do 60 dinara, sve ostalo je upitno – kaže on.

I 2023. godina je bila teška za proizvođače, kada je rod smanjen za oko 30 odsto, ali je u isto vreme te godine cena ovog voća bila od 60 do 70 dinara na kvantaškim pijacama. Po tvrdnji voćara, ovaj iznos bio je na ivici rentabilnosti. Sada se može čuti da je situacija na terenu još teža pa otkupljivači kupuju sve što pronađu na tržištu bez obzira na kvalitet.

– Berba je počela, a mi nemamo ukupno oko 40 odsto roda. Rani mrazevi i grad su uzeli svoj danak i višestruko smanjili prinose. Prošle godine su otkupljivači birali i po krupnoći i po kvalitetu, ove godine uzimaju sve, samo da ima šljive. Kod većine je baš slabo rodila. Zbog sve češćih vremenskih neprilika razmišljam i da smanjim površine pod šljivom – rekao je, pre nekoliko dana, za agenciju Rina voćar Đorđe Marković.

Koštičave voćne vrste zauzimaju više od 50 odsto površina pod voćem u Srbiji (oko 57,66 odsto), a u okviru toga dve trećine zauzima šljiva, navodi se u publikaciji Republičkog zavoda za statistiku „Stanje u savremenoj proizvodnji voća u Srbiji i mogućnosti za njeno poboljšanje” iz marta ove godine, a koja se zasniva na podacima popisa poljoprivrede 2023.

Međutim, veliki deo tih zasada je ekstenzivan, odnosno sa niskim nivoom agrotehnike ili čak bez primene bilo kakvih agrotehničkih mera u zasadu.

Autori ističu da je šljiva vodeća voćna vrsta u Srbiji, koja je imala veoma važnu ulogu u istorijskom razvoju, zahvaljujući izvozu suve šljive i rakije. Vodeća sorta bila je požegača, koja je jedna od najboljih sorti za preradu.

Međutim, zbog širenja virusa šarke mnogi zasadi su u velikoj meri propali. Trenutno se požegača gaji samo u nekim područjima. Ukupne površine pod šljivom su u 2022. godini iznosile 72.323 hektara, što Srbiju svrstava na prvo mesto u Evropi. Na drugom mestu je Rumunija sa 66.710 hektara, a na trećem Rusija sa 49.128 hektara.

U strukturi voćarstva Srbije šljiva zauzima vodeće mesto po obimu proizvodnje. Ukupan broj stabala se u poslednjih deset godina neznatno smanjuje, ali je proizvodnja na godišnjem nivou dosta stabilna. U svetu, prema podacima FAO, najveću proizvodnju šljive u 2022. godini ostvaruje Kina 675.222 tona, zatim Rumunija 665.730 tona, a na trećem mestu je Srbija sa 488.593 tone.

Prema podacima FAO iz 2022. godine najveći evropski proizvođač je Rumunija (665.730 tona), na drugom mestu je Srbija (488.593 tona) a slede Bosna i Hercegovina (306.880 tona), Ruska Federacija (212.300 tona) i na petom mestu Italija (187.350 tona).

Najveća proizvodnja šljive u Srbiji bila je 2020. godine – 582.547 tona – a najmanja 2017. godine – 330.582 tone.