Skupa setva, tanak prinos

Bez autora

Apr 02 2013

Čim vreme dozvoli, počinje setva, najpre šećerne repe, pa ostalih kultura. Prošla godina ostavila je zemljoradnike bez očekivane zarade. Stručnjaci upozoravaju da će i ovog proleća, zbog besparice njive ostati bez potrebnih količina mineralnog đubriva koje najviše utiče na prinos useva. I ove godine kukuruz će zauzeti najveće površine, više od milion hektara. Ima dovoljno repromaterijala, ali je skuplji nego lane. Pre dvadesetak godina poljoprivrednici su godišnje kupovali milion i po tona mineralnog đubriva, prošle samo 600 hiljada tona. Na njive se baci oko 150 kilograma đubriva po hektaru, a trebalo bi bar tri puta više. Činjenica je da će se smanjiti potrošnja mineralnih đubriva koji najviše utiču uz kvalitetnu sortu odnosno hibrid na visinu prinosa. Registrovana gazdinstva već od prvog maja mogu da računaju na subvencije po hektaru - šest hiljada dinara, uz regres za dizel gorivo.

Stručnjaci upozoravaju da će njive zbog besparice ostati bez potrebnih količina mineralnog đubriva koje najviše utiče na prinos useva. Registrovana gazdinstva već od prvog maja mogu da računaju na subvencije po hektaru - šest hiljada dinara, uz regres za dizel gorivo.

Čim vreme dozvoli, počinje setva, najpre šećerne repe, pa ostalih kultura. Prošla godina ostavila je zemljoradnike bez očekivane zarade. Stručnjaci upozoravaju da će i ovog proleća, zbog besparice njive ostati bez potrebnih količina mineralnog đubriva koje najviše utiče na prinos useva.

I ove godine kukuruz će zauzeti najveće površine, više od milion hektara. Ima dovoljno repromaterijala, ali je skuplji nego lane.

"Prošle godine sam za setvu po hektaru dao 60 hiljada dinara za repromaterijal. Ove godine setva će izaći 20 do 25 odsto više", kaže Ilija Mijanović iz Vrbasa.

Milovan Bulajić iz Vrbasa kaže da su ljudi istrošeni i da očekuju pomoć države, jer je kako kaže "sve skupo".

Pre dvadesetak godina poljoprivrednici su godišnje kupovali milion i po tona mineralnog đubriva, prošle samo 600 hiljada tona. Na njive se baci oko 150 kilograma đubriva po hektaru, a trebalo bi bar tri puta više.

Drago Cvijanović iz Instituta za ekonomiku poljoprivrede kaže da je činjenica da će se smanjiti potrošnja mineralnih đubriva koji najviše utiču uz kvalitetnu sortu odnosno hibrid na visinu prinosa.

Registrovana gazdinstva već od prvog maja mogu da računaju na subvencije po hektaru - šest hiljada dinara, uz regres za dizel gorivo.

Iz resornog ministarstva poručuju da poljoprivrednici, prilikom kupovine regresiranog dizela, najpre provere da li ih, na pumpi, imaju na spisku.

Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Danilo Golubović kaže da oni koji prvi put registruju svoja gazdinstva možda će biti kasnije uneti u bazu podataka pa ih je zamolio da kada dođu na pumpu prvo provere da li su uneti u bazu podataka.

Dizel gorivo skuplje je nego prošle godine, sa 135 skočilo je na 149 dinara za litar, pa će 50 dinara regresa za litar nafte ipak umanjiti troškove setve.