Srbiji za zalihe potrebno bar 200 000 tona pšenice

Bez autora
Jun 28 2011

Nakon prestanka zabrane izvoza pšenice i starta ovogodišnje žetve hlebnog zrna, država bi trebalo što pre da iskoristi svoje institucionalne i finansijske kapacitete i otkupom obezbedi bar minimum strateških rezervi u svojim silosima. Tragično bi bilo kad bi se ponovio prošlogodišnji scenario, kada smo i pored solidnih zaliha, zbog visoke cene pšenice na berzama ostali tek sa minimumom hlebnog zrna u skladištima, a država je bila prinuđena da dalji izvoz zabrani. Država će otkupiti veće količine nego lane, a potrebno bi bilo da u skladišta, na zalihe, ode bar 200 000 tona. Veruje se naime da će u sezoni 2011-2012. pšenica imati solidnu cenu i da će nanovo biti atraktivna za izvoz, te se situacija kada će robne rezerve, zbog manjka na domaćem tržištu, morati da interveniše žitom iz svojih skladišta, može očekivati već na početku naredne godine.

Srbiji za zalihe potrebno bar 200 000 tona pšeniceNakon prestanka zabrane izvoza pšenice i starta ovogodišnje žetve hlebnog zrna, država bi trebalo što pre da iskoristi svoje institucionalne i finansijske kapacitete i otkupom obezbedi bar minimum strateških rezervi u svojim silosima, izjavio je za Radio-televiziju Vojvodine Žarko Galetin, direktor Produktne berze u Novom Sadu.

Tragično bi bilo kad bi se ponovio prošlogodišnji scenario, kada smo i pored solidnih zaliha, zbog visoke cene pšenice na berzama ostali tek sa minimumom hlebnog zrna u skladištima, a država je bila prinuđena da dalji izvoz zabrani.

Prema proceni Galetina država će otkupiti veće količine nego lane, a potrebno bi bilo da u skladišta, na zalihe, ode bar 200 000 tona.

Veruje se naime da će u sezoni 2011-2012. pšenica imati solidnu cenu i da će nanovo biti atraktivna za izvoz, te se situacija kada će robne rezerve, zbog manjka na domaćem tržištu, morati da interveniše žitom iz svojih skladišta, može očekivati već na početku naredne godine.

I cena po kojoj će se pšenica za potrebe države otkupljivati, trebalo bi da bude atraktivnija od tržišne, procenjuju stručnjaci.

Robne Rezerve još nisu izašle sa predlogom, a u javnosti se spekuliše sa tržišnom cenom u rasponu od 17 do 21 dinar za kilogram hlebnog žita iz ovogodišnje žetve.

Za prosečnog proizvođača, koji je sam finansirao setvu, svaka cena ispod 200 evra za tonu je ekonomski neisplativa izjavio je nedavno domaći stručnjak za strna žita prof dr Miroslav Malešević.

Ocenite tekst
Komentari
Prikaži više 
 Prikaži manje
Ostavite komentar

Prijavite se na Vaš nalog


Zaboravili ste lozinku?

Nov korisnik