Poljoprivreda - Srbija

Srpski voćari osvajaju nova tržišta

Na jednom od najvećih sajmova svežeg voća i povrća u Berlinu, srpski proizvođači nedavno su pokušali da pored Rusije, u koju već godinama izvozimo, osvoje i tržište Zapadne Evrope.

Vlasnici većih parcela sve se češće opredeljuju za zasade voća jer je zarada u voćarstvu mnogo veća u odnosu na prihod dobijen od žitarica i povrća. Pored Ruskog, srpski proizvođači svoju šansu sve više traže i na tržištu zapadne Evrope.

Proizvesti hranu u Srbiji mnogo je lakše nego prodati je i za to zaista dobiti novac. Zbog toga su proizvođači prinuđeni da stalno traže pouzdane kupce. Najbolji način je učešće na međunarodnim sajmovima, gde se ostvaruju prvi kontakti sa potencijalnim partnerima.

Na jednom od najvećih sajmova svežeg voća i povrća, u Berlinu, srpski proizvođači nedavno su pokušali da pored Rusije, u koju već godinama izvozimo, osvoje i tržište Zapadne Evrope. Konkretne dogovore i ugovore očekuju u narednom periodu.

"Pošto se u 2014. godini očekuju ozbiljni prinosi i ozbiljne količine jabuke, a posedujemo i sopstvene skladišne prostore firma se opredelila za prisustvo na sajmu u Berlinu. Ostvareni su mnogobrojni kontakti iz prostog razloga što je intencija ove firme da proširuje svoje zasade, količine su ozbiljne, skladište ozbiljno, i mislim da je jedini mogući način da se izađe na neko tržište krupan posed", kaže Milan Čapkunović iz firme "Ćirić agro MĐŽ" iz Titela.

Srpski voćari mogu da konkurišu kolegama iz razvijenih zemalja, ali samo ako imaju najsavremene zasade poput ovog. To znači da koriste napredniju tehnologiju proizvodnje i da imaju vrhunski sortiment.

Voće iz Gornjeg Tavankuta, kraj Subotice, godinama unazad dobro prolazi na tržištu Rusije. Manje količine izvoze u Mađarsku, Češku, Hrvatsku, a cilj im je da se probiju na tržište Nemačke i Austrije. Ulaznica se, kažu, ne dobija tako lako, pogotovo kada zemlju u kojoj je proizvodnja prati negativan imidž.

"Kad ljudi šalju kamenje sa šljivom ili cigle sa paprikom, jednostavno kupac će to jednom da kupi i nikada više. Sebi činimo medveđu uslugu u tom smislu je za sve ostale koji žele da uđu jednostavno teško ili nemoguće. Mi pokušavamo to da promenimo vrhunskim kvalitetom, uslovima plaćanja, nekome da damo šansu da proba srpski proizvod", kaže Vladimir Večić iz preduzeća "Agroprom".

Osim voća prve klase, koje se prodaje kao sveže, Evropi je sve interesantnije i ono sušeno. U Vrbasu su instalirali pilot postrojenje u kojem se dobija sušeno voće sa većim procentom vlage, nego kada se koristi klasična sušara. Za sada se tu prerađuje 500 kilograma voća dnevno.

"Kako se interesovanje povećava mi polako povećavamo pogon mislim da je to i praktično i dobro tako odraditi. Intenzivno tražimo i ovde i napolju kupce za velike količine, a ako se to ostvari vrlo lako ćemo povećati proizvodnju", kaže Vaso Lješković iz preduzeća "Sava Kovačević".

Evica Mihaljević iz firme "Plodovi Srbije" kaže da je potražnja za sadnim materijalom jako velika i da Srbija treba da traži svoju šansu i u proizvodnji sadnog materijala.

"Mi znamo da deo oko Trstenika već 100-150 godina radi taj sadni materijala, ljudi znaju da rade, kad ih država usmeri to će biti pravi pogodak i mislim da je ovo tek početak", kaže Evica Mihaljević.

Dok se sitni zasadi zbog neisplative proizvodnje krče, površine pod savremenim voćnjacima se u Srbiji povećavaju. Kako nadležni najavljuju povoljne kredite za unapređenje proizvodnje, trebalo bi očekivati da u zemlji uskoro bude još zasada sa sistemima za navodnjavanje i protivgradnim mrežama.