Poljoprivreda - Srbija

U Timočkoj Krajini 150 plantaža sa tartufima

Umesto tradicionalnih ratarskih kultura, mnogi poljoprivrednici u Negotinskoj i Timočkoj Krajini ovog proleća odlučili su se za gajenje tartufa na leski.

Najskuplja gljiva na svetu, čija cena po kilogramu dostiže i hiljadu evra, mnogi kažu da je i moćan afrodizijak, našle su u lešniku idealnog partnera, a u istočnoj Srbiji, po mišljenju stručnjaka londonskog investicionog fonda "Grin laboratoris", idealne uslove.

- Reč je o pilot-projektu koji se sprovodi od prošle godine. U jesenjoj kampanji na teritoriji Srbije podignuto je 150 plantaža na ukupnoj površini od 33 hektara. Ovog proleća, samo na teritoriji sedam opština Borskog i Zaječarskog okruga podići ćemo oko 15 plantaža površine od 10, 20 i 30 ari. Sudeći po interesovanju, već na jesen taj broj će biti znatno veći - kaže regionalni koordinator Miodrag Janošević, diplomirani inženjer poljoprivrede.

Engleska kompanija sa proizvođačem deli dobit tako što farmerima daje 70 odsto prihoda, a zadržava 30 odsto. Navodno, gajenje ovih zasada nije komplikovano, a posle tri godine u kojima nema roda, može da donese mesečnu dobit i do 2.000 evra. Sa tim su saglasni i farmeri, jer su i lešnici i tartufi deficitarna roba na tržištu. Ekonomista Goran Milojković (40) iz Slatine kod Bora, smatra da su ovakve plantaže praktično penzija za potomstvo, jer čak nekoliko decenija obezbeđuju siguran plasman.

- Tražeći nove načine proizvodnje, pročitao sam tekst na internetu o gajenju tartufa na leski. Leska je jedna od najotpornijih i najzahvalnijih kultura za uzgajanje, a tartuf, što mu i cena kaže, najtraženiji. Pošto je obezbeđen plasman i lešnika i tartufa, odlučio sam se da rizikujem. Ekonomski period eksploatacije plantaže je 50 godina, pa mi je ovo, praktično, investicija za unuke - kaže Goran, koji je poštujući sve predviđene agrotehničke metode, zasadio na 30 ari lešnika, čiji je koren, pod strogim laboratorijskim uslovima, praktično već u simbiozi sa tartufom.

- Sadnice koje dobijaju farmeri biraju se na osnovu parametara o njegovoj parceli, a dužan je da se domaćinski odnosi prema plantaži - kaže Miodrag Janošević, predstavnik engleskog investicionog fonda koji sa svakim proizvođačem sklapa ugovor na 20 godina i na toliki period im obezbeđuje plasman tartufa i lešnika, po cenama na svetskom tržištu na dan otkupa.

Prvi rod skupocene gljive očekuje se posle treće godine, a berbu obavljaju stručnjaci Fonda. Prinosi su u početku maltene simbolični, a vremenom se uvećavaju. U periodu od četvrte do desete godine prosečan prinos lešnika po sadnici je tri kilograma, a tartufa 150 grama. Od desete do 30. godine, kada je period maksimalnih prinosa, sadnica prosečno daje pet kilograma lešnika i 250 grama tartufa.

Plaćaju elaborat

Da bi uopšte i podigao plantažu, farmer mora da dostavi potrebnu dokumentaciju, na osnovu koje će mu kompanija obezbediti izradu elaborata sa uputstvima za pripremu zemljišta, sadnju i brigu o sadnicama, koji proizvođač plaća 300 evra u dinarskoj protivvrednosti.

Beli tartuf 1.000 evra kilogram

Kilogram crnog tartufa, čija je kolevka Francuska, a plantažno se gaji u Italiji i Španiji, na svetskom tržištu košta 550 evra. Najkvalitetniji, beli tartuf, koji može da naraste i do veličine manje lubenice je 1.000 evra po kilogramu. U Kini je 2007. italijanski 1,5 kilograma težak beli tartuf prodat na aukciji za 330.000 dolara.