Poljoprivreda - Srbija

Uticaj kiše na BDP

Srbija je fabrika pod otvorenim nebom. Ovako je jednom prilikom Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta, opisao to što rast bruto domaćeg proizvoda (BDP), odnosno sve ono što građani i privreda stvore za godinu dana, u velikoj meri zavisi od vremenske prognoze.

Ako su klimatski uslovi u regionu manje-više svuda isti, kako to da se vreme najviše odrazi na ukupan rezultat baš srpske privrede?

Odgovor na to pitanje jeste da je udeo poljoprivrede u našem BDP-u veliki i iznosi nešto više od osam odsto. Tako se prošle godine dogodilo da zbog mraza u januaru i suše u letnjim mesecima poljoprivreda znatno podbaci, pa je rast cele privrede na kraju godine bio manji od dva odsto (1,9 odsto).

Ove godine samo po osnovu oporavka poljoprivrede rast BDP-a biće veći za skoro jedan odsto i dostići od 3,5 do četiri procenta, u zavisnosti od toga ko prognozira.

Pre dve godine vremenske prilike bile su nam naklonjene. Tako se vrlo često spominje izjava predsednika Aleksandra Vučića od 14. juna 2016. godine, prema kojoj je Srbiji „potrebna jedna dobra kiša oko 25. jula” kako bi prinos kukuruza bio dobar i kako bi privredni rast bio veći od 2,5 odsto.

Baš kao poručena, kiša je počela da pada tog datuma i skoro cele sedmice kvasila njive sa kukuruzom. Na kraju godine privredni rast iznosio je 2,8 odsto, što je bilo više od plana.

Ekonomista Dragovan Milićević kaže da je kod nas udeo poljoprivrede u nekim godinama čak bio i dvocifren.

– Postoji direktna veza između udela poljoprivrede i razvijenosti neke ekonomije. Što je učešće poljoprivrede veće, to je ekonomija nerazvijenija. U susednoj Albaniji taj udeo je veći od 20 odsto, ali time ne bi trebalo da se tešimo. Jer, u razvijenim evropskim zemljama on iznosi svega nekoliko procenata – kaže Milićević.

Prema podacima Evrostata, prosek u Evropi iznosi tek 1,5 odsto. U Velikoj Britaniji je samo 0,6 odsto. Zanimljivo je, međutim, da je udeo industrije u BDP-u Srbije veći nego u ovoj zemlji koja je nekad bila kolevka industrijske revolucije. Prema podacima Evrostata, u Srbiji udeo industrije u BDP-u iznosi čak 25,9 odsto.

Taj udeo je u Velikoj Britaniji dvostruko manji (13 odsto). S druge strane, u ovoj zemlji veći doprinos rastu daju finansijske usluge, sektor informacija i telekomunikacija, pa čak i nauka i tehnologija.

– Dodatni problem u našoj poljoprivredi jeste dominantna sirova proizvodnja, umesto prerađivačke industrije. Takođe, mi smo zemlja sa najnižim nivoom navodnjavanja u Evropi, a naši kanali za odvodnjavanje su neočišćeni i zapušteni – kaže Dragovan Milićević.

Dodaje da ovolika kiša odgovara samo kukuruzu, i to pre nego što počne da zri. Obilne padavine pogoduju i šećernoj repi.

– Rod pšenice smanjen je zbog kiše u julu. Povrtarskim kulturama na otvorenom ovolike padavine ne odgovaraju, jer počinju da trule – navodi Milićević.

Na pitanje kako se obilne padavine odražavaju na bobičasto voće, naš sagovornik odgovara:

– Katastrofa. Malinare ove godine ništa nije zaobišlo. Ni kiša, ni grad. Nema šta ih nije spopalo – ističe Milićević.

I Milan Nedeljković, profesor na FEFA, kaže da što je u nekoj zemlji nivo industrijalizacije veći, manji je uticaj klimatskih uslova na ukupan učinak privrede.

– Kod nas je udeo poljoprivrede u nekim godinama bio čak i dvocifren. Zato su efekti poljoprivrede na BDP kod nas toliko izraženi – kaže Nedeljković.

Kada je o ekonomskom rastu reč, nije suština u tome da rezultat bude impresivan samo u jednom kvartalu, dodaje. Važnije je kakav je trend, odnosno da li je ta stopa rastuća i održiva, zaključuje.

Za mnoge ekonomiste vremenske prilike su samo izgovori. Jer, kako pokazuju računice, čak i da su se prošle godine ti sezonski faktori isključili, naš rast iznosio bi svega 2,8 odsto. To je i dalje daleko manje od regionalnog proseka, koji je u 2017. iznosio 4,5 odsto.

U poslednjih pet, šest godina privredna aktivnost u Srbiji porasla je za nešto više od pet odsto, dok su privrede zemalja centralne i istočne Evrope istovremeno porasle za više od 15 odsto, a Rumunija je, na primer, imala rast od čak 25 odsto.

Ekonomisti stalno ponavljaju i još jednu računicu: da bi Srbija duplirala stope rasta i umesto tri, rasla po stopama od pet, šest i više odsto, neophodno je da se ukupne investicije sa sadašnjih jedva 18 odsto, povećaju na 25 procenata BDP-a.