Poljoprivreda - Srbija

„Vojvođanska banana“ je i lek i hrana

U vreme kada „zdrava hrana“ stiče sve više pristalica, bundeva je svakako namirnica koju ne treba zanemariti, pogotovo sada kad joj je sezona. Zbog obilja dragocenih lekovitih sastojaka i specifičnog ukusa i mirisa, mnogi je s pravom nazivaju „vojvođanskom bananom“.

Sa obiljem dragocenih lekovitih sastojaka, bundeva (Cucurbita pepo) nezaobilazna je namirnica na trpezi.

Specifičnog ukusa i mirisa, ova jednogodišnja zeljasta biljka stigla je iz Južne Amerike, gde je vekovima bila glavna namirnica u ishrani indijanskih starosedelaca.

Mnogi je s pravom nazivaju i „vojvođanskom bananom“.

Danas se jede u čitavom svetu, od nje mogu da se pripremaju i slana i slatka jela, može da se jede živa, dinstana, pečena, pržena, a na organizam izuzetno blagotvorno utiče i sveže ceđen sok.

Ali, bundeva se ne uzgaja samo zbog jestivog ploda, koji može biti težak i više od deset kilograma, već i zbog uljevitih semenki, od kojih se pravi karakteristično ulje koje čuva sve korisne sastojke semenki, a zbog specifičnog ukusa daje posebnu aromu jelima.

Manje je poznato da plod bundeve sadrži aminokiselinu koja podstiče izlučivanje serotonina u organizam, hormona koji stvara vedro raspoloženje i osećaj sreće.

Zato je mnogo bolje da, umesto tableta, osoba koja je neraspoložena pojede krišku kuvane ili pečene bundeve, savetuju narodni lekari.

U svakodnevnoj ishrani, tvrde stručnjaci, sprečava anksioznost i pojavu depresije. Takođe, stručnjaci tvrde da bundevino ulje reguliše nivo holesterola, preventivno deluje kod funkcije mokraćne bešike i pomaže u lečenju sindroma iritiranih creva.

Istraživanja su potvrdila da ovo ulje smanjuje rizik od pojave nekih vrsta kamena u bubrezima.

Plod bundeve sadrži 90 procenata vode, ali mnogo minerala i vitamina, zbog čega je idealna namirnica za sve koji žele da smršaju.

Bundeva sadrži karotin ili provitamin A, vitamine C i B grupe - B1, B2, B3, B6, ali i niacin, folnu kiselinu.

Od minerala najviše ima kalijuma, fosfora, kalcijuma i gvožđa, kao i mnogih oligo i mikroelemenata.

Sadrži i više od 60 procenata nezasićenih masnih kiselina i bogata je biljnim proteinima, belančevinama. Sadrži i pektine, celulozu, kao i druga biljna vlakna, što je čini lako varljivom. Masnoća gotovo da nema, jer se u 100 grama bundeve nalazi samo tridesetak kalorija.

Plod bundeve se u narodnoj medicini preporučuje kao diuretik za izbacivanje suvišne vode iz organizma, naročito kod ljudi obolelih od reume, gihta, zapaljenja bubrega i bešike.

Bundevu mogu da jedu i dijabetičari pod uslovom da je ne zaslađuju, kao i osobe sa oboljenjima želuca i tankog creva.

Ko ima psorijazu bundevu treba da jede svaki dan dok je ima na pijaci, kuvanu, pečenu u rerni ili kao sok.

Kod bolnih proširenih vena bundeva takođe može da pomogne, preporuka je narodne medicine. Dovoljno je da se sveže istrugana bundeva stavi kao oblog na bolna mesta i drži što duže.

Osobama sa zapaljenjem bešike ili bubrega savetuje se da svakodnevno jedu obrok koji se sastoji od dinstane bundeve sa malo paradajza i iseckanog crnog luka. Sve to, pre iznošenja na sto, treba začiniti sa kašikom do dve pavlake, ali bez soli.

Bundeva je izuzetno bogata vitaminom A, koji je važan za dobar rad očiju, a pogotovo mrežnjače. Zahvaljujući betakarotinu, predstavlja snažan antioksidans i štiti oko od katarakte.