Poljoprivreda - Srbija

Zadruge "čuvaju" poljoprivrednike

Bez zadruga nema ekonomske sigurnosti poljoprivrednika. Ipak, u poslednje tri decenije ugašene su mnoge organizacije zemljoradnika. Najmanje ih ima u istočnoj i južnoj Srbiji, gde se mahom proizvodi za sopstvene potrebe. Situacija je mnogo bolja u Vojvodini, gde radi više od 400 zemljoradničkih zadruga.

Od 408 zemljoradničkih zadruga u Vojvodini, 150 čuvaju tradiciju. Zemljoradnici-zadrugari ne brinu o nabavci repromaterijala. Njihovo je da rade i ostvare što bolje prinose.

Kod njih zadužujemo robu, semena, veštake, kukuruz, zavisi šta sejemo. Tako se zadužujemo. Pravi se ugovor. Mi po skidanju gotovog roda predajemo robu zadruzi i oni onda vrše obračun. Kod njih su zagarantovani otkup i isplata", kaže Milan Kondić iz Bača.

"Tako nam je 2012. godine u ekstremnoj suši otpisala 30 odsto duga. Ako nekome zafali novac zadruga je ta koja ga isplati i pomogne", objašnjava Srđan Kupusinac iz Tovariševa.

U zadruzi u Baču je više od 100 zadrugara koji posluju isključivo s tom organizacijom.

"Zato se trudimo da nas bude što više, da se sa što više robe pojavimo na tržištu. Kad kupujemo repromaterijal ali i kad prodajemo naše gotove proizvode. Kada je količina veća i cena je bolja", kaže Miloš Vuković iz Zemljordničke zadruge "Zadrugar" u Baču.

Zakon o zadrugama iz 1996. odavno ne doprinosi razvoju zemljoradničkog zadrugarstva.

Pre šest godina počela je izrada Nacrta zakona o zadrugama. U međuvremenu, održane su dve javne rasprave, 2011. i 2013. godine. Inače, taj dokument koji je vrlo važan za dalji razvoj zadrugarstva i dalje čeka na odluku nadležnih.

"Naša prosečna zadruga je bar tri, četiri puta slabija od jedne prosečne zadruge unutar Evropske unije. Tako da je udruživanje ono što nas može unaprediti u konkurentskom smislu", tvrdi Jelena Nestorov iz Zadružnog saveza Vojvodine.

U Evropskoj uniji zadruge ili, kako ih nazivaju kooperative, poseduju najveće prerađivačke kapacitete. Vode ih menadžeri koje farmeri plaćaju prema tome koliko oni zarade.