Poljoprivreda - Srbija

Žetva se zahuktava, stižu i prve procene roda

Prinos pšenice će biti u okviru višegodišnjeg proseka, dakle veći od 4 tone po hektaru. Očekuje se ukupan rod hlebnog žita od oko 2,3 do 2,4 miliona tona. Izvozni kontigent bi mogao biti između 800 hiljada do milion tona.

U Žitouniji, poslovnom udruženju industrijskih mlinova, ocenjuju da je hektolitar vrlo dobar, kreće se izmedju 79 i 81, pšenica je zdrava, fuzarijuma ima tek u tragovima, a trenutna vlaga je 13 ili čak ispod 13 odsto što znači da neće biti sušenja zrna.

Analize na količinu proteina i glutena još nisu pristigle, ali se očekuju solidni rezultati. Najslabiji prinos će biti u severnom Banatu koji je bio i najsušniji, a vrlo dobar, čak odličan u Sremu i Mačvi. Kada je reč o ceni, u “Žitouniji” Udruženju koje okuplja 17 industrijskih mlinova, kažu da je pretpostavki, kao i svake godine, mnogo.

"Licitiranje ide od 22 do 27 dinara. Traži se od države da Robne rezerve kupe određene količine pšenice po 22 dinara za kilogram ne bi li tako povukli cenu pšenice naviše. To se neće desiti jer robne rezerve su mali igrač na tržištu. Šta će konačno uraditi Robne rezerve stvar je države, ona mora da obezbedi novac Robnim rezervama da bi ušle u otkup. Što se tiče ostalih kupaca, za sada, izvoznici ne najavljuju neke kupovine, pre svega mislim na FOB Dunavske luke. Ono što dobijamo kao informaciju iz inostranstva je da se očekuje značajna razlika u ceni između stočne i merkantilne pšenice, kod izvoza FOB Dunavske luke. Prethodne ekonomske godine razlika u ceni između stočne i merkantilne pšenice je bila 4 evra po toni, a sad se očekuje 10 evra po toni, što znači da će proizvodnja merkantilne pšenice biti značajna", kaže Zdravko šajatović, direktor "Žitounije" iz Novog Sada.

Kao i uvek, očekuje se da će individualni proizvođači pšenice, sa manjih površina, kojima je potreban prvi ovogodišnji novac, žito prodati odmah, dok će oni veliki, naročito pravna lica čekati za to povoljan trenutak. Tako se ponašaju i mlinovi koji hlebnim žitom prometuju tokom cele godine, što je trend i u razvijenim zapadno evropskim zemljama. Kod svake takve kupovine meri se kvalitet, te se spram njega pšenica i plaća. Kakvo je stanje kod nas kada je reč o razvrstavanju i plaćanju pšenice prema kvalitetnim grupama?

"Nisu se svi osposobili za prijem pšenice po kvalitetnim grupama. Nekima je to jako teško naročito ako ima mnogo prijemnih mesta i ako rade sa nekoliko desetina zadruga. Pitanje je da li su i zadruge osposobljene. Veliki mlin ako treba da za desetak dana primi 50, 60 hiljada tona pšenice teško da može da obavi prave analize kvaliteta, takođe potrebno je više usipnih koševa i aparata za brzo merenje kvaliteta, ali i kompletna organizacija", kazao je Šajatović.

Očekivanja su da bi se nakon ovogodišnje žetve na inostrano tržište moglo plasirati izmedju 800 hiljada i miliona tona pšenice. Prošle ekonomske godine izvoz je dostigao jedva 400 hilada tona, što se pripisuje lošem kvalitetu, dok je 2018. godine viška bilo 900 hiljada tona. Unazad dve godine pšenica se izvozi u Italiju, a dobili smo i sertifikat za Egipat, koji je najveći svetski uvoznik pšenice. Ipak ne treba zaboraviti ni činjenicu da je od 1. januara do 30. aprila, na zahtev mlinara i konditora, Uredbom odobren bescarinski uvoz kvalitetne pšenice, za koju se, kako kažu u “Žitouniji” zbog visoke cene, kupci nisu preterano otimali.

Prvi rezultati žetve pšenice ohrabruju,samo da ne bude kiše

U Srbiji je počela žetva pšenice, a prvi rezultati ohrabruju, jer podaci sa terena pokazuju da su dobri i prinosi i kvalitet zrna, kažu u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad i navode da se procenjuje da će ovogodišnja proizvodnja biti veća od 2,5 miliona tona.

Republički zavod za statistiku je objavio da se na osnovu stanja useva sa kraja maja očekuje proizvodnja pšenice od 2,66 miliona tona, što je za 5,3 odsto više u odnosu na proizvodnju ostvarenu u prošloj godini, a u Institutu napominju da bi bilo vrlo dobro da u naredne dve nedelje, do kraja žetve, ne bude padavina, s obzirom da svaka kiša utiče na smanjenje kvaliteta žita.

Po zvaničnim podacima, pod pšenicom je 580.000 hektara, a rukovodilac Odeljenja za strna žita u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo Radivoje Jevtić kaže za Tanjug da će se tek po završetku žetve znati tačna površina koja je požnjevena.

"Iz Srema i Mačve dobijamo podatke da su i dobri prinosi i dobar kvalitet. Najbolji proizvođači koji imaju najbolje parcele javljaju nam maksimalne prinose. Jedan proizvođač iz Voganja kod Rume prijavio je 9,43 tone po hektaru, tu je i jedan dobar proizvođač iz Mačve", rekao je Jevtić.

Naveo je da će u delu Banata biti smanjeni prinosi zbog dugotrajne suše, ali da to smanjenje neće biti značajno.

"Procenjuje se da će proizvodnja pšenice premašiti 2,5 miliona tona. Milion tona je dovoljno za domaće potrebe, a milion i po tona će biti za izvoz", kaže Jetvić.

Upitan o otkupnoj ceni, Jevtić kaže da bi pšenica namenjena izvozu mogla da dostigne veću vrednost na svetskom nivou.