- Srbija

Simbol švedske industrije tone: Gubitak 500 miliona evra, sledi 2.500 otkaza

Istog dana akcije švedskog automobilskog giganta izgubile su 25 odsto vrednosti, a od početka godine pale su za 65 odsto, što je ukazalo na to da se Volvo možda nalazi u najvećoj krizi u svojoj stogodišnjoj istoriji.

O ozbiljnosti krize najbolje govore aktuelne brojke. Volvo Cars je za samo godinu dana iz operativne dobiti od oko 600 miliona evra prešao u gubitak od 500 miliona evra, a prihodi su mu pali gotovo za četvrtinu, sa otprilike osam na samo šest milijardi evra. Prodaja je u trećem kvartalu pala 10,7 odsto na globalnom nivou.

Kompanija se nalazi u veoma teškoj situaciji

Ekonomski komentator švedske javne televizije Alexander Noren nazvao je Volvov poslovni rezultat "katastrofalnim" i dodao da se kompanija nalazi u "veoma teškoj situaciji". Drugi analitičari otišli su i korak dalje i otvoreno postavili pitanje može li Volvo uopšte da opstane u Švedskoj, odnosno da li će barem deo proizvodnje morati da preseli u Kinu i Ameriku.

Naime, kada je kineska automobilska grupacija Zhejiang Geely Holding Group, čiji je većinski vlasnik milijarder Li Shufu, 2010. godine preuzela Volvo Cars od američkog Forda za 1,8 milijardi dolara, obavezala se da će zadržati sedište kompanije u Geteborgu i proizvodnju u Švedskoj.

Geely danas poseduje gotovo 79 odsto Volvo Carsa, dok preostali deo većinom drže švedski penzioni i investicioni fondovi. U Geelyjevoj grupaciji nalaze se i brendovi Geely Auto, Polestar, Zeekr, Lynk & Co i Lotus.

Iako je finansijski direktor Volvo Carsa Fredrik Hansson, najavljujući 2.500 otkaza, naglasio da nema planova za preseljenje poslovanja iz Švedske u bilo koji drugi deo sveta, predsednik uprave i izvršni direktor kompanije Hakan Samjuelson istog je dana istakao da više ne funkcioniše strategija prema kojoj se automobil razvije u Evropi, a potom prodaje u Kini ili SAD po visokoj ceni.

Koliko će budući Volvo uopšte biti švedski proizvod?

Samuelsson je zapravo želeo da kaže da kinesko vlasništvo više nije garancija uspeha na kineskom tržištu, na kojem je Volvo za godinu dana izgubio 40 odsto prodaje. Volvo sada mora da koristi više Gili platformi, tehnologije i delova kako bi postao konkurentniji kineskim brendovima. Međutim, takva strategija nameće zanimljivo pitanje: koliko će budući Volvo uopšte biti švedski proizvod?

Osim kineske konkurencije, Volvo je trpeo i posledice carina na severnoameričkom tržištu, koje je uveo američki predsednik Donald Tramp. Naime, Volvo nije dodatno ulagao u lokalnu proizvodnju, pa su gotovo svi automobili koje prodaje Amerikancima podložni carini od 15 odsto.

Osim toga, čini se da fokus švedsko-kineskog proizvođača na električne automobile nije oduševio američke kupce. Zato je prodaja u prvih devet meseci 2026. godine na ovom tržištu pala za 12 odsto u odnosu na isti period prošle godine.

Problemi s proizvodnjom "spasonosnog" modela EX60

Međutim, paradoksalno je da najveći problem Volvo Kars, barem u Evropi, trenutno nije nedostatak kupaca, već kolaps proizvodnje novog električnog SUV-a EX60, od kojeg se očekivalo da bude spasonosan. Finansijski direktor Hansson čak je u maju ove godine priznao da oporavak Volva zavisi upravo od uspeha tog modela.

I tržište je reagovalo zaista pozitivno. Do kraja oktobra pristiglo je čak 50.000 narudžbina. Međutim, od početka proizvodnje u aprilu ove godine isporučeno je tek 5.000 vozila. Prema švedskom finansijskom portalu EFN, Volvo ima poteškoće s ugradnjom baterijskih sklopova u fabrici u Geteborgu, a navodno zastaje i proizvodnja elektromotora.

Volvo je najavljivao proizvodnju od 40.000 automobila EX60 godišnje, a trenutno sklapa tek oko 200 nedeljno. U septembru je, na primer, u Švedskoj registrovano samo 39 vozila EX60, a ukupno tokom ove godine 291. Veće isporuke ovog modela, planiranog kao temelj Volvovog povratka profitabilnosti, verovatno će kasniti sve do druge polovine 2027. godine.

Ovo kašnjenje će, naravno, umanjiti planiranu dobit, jer će Volvo kupcima, osim izvinjenja, morati da ponudi besplatne zimske gume i slične pogodnosti kako ne bi otkazali narudžbine.

Volvo je decenijama gradio ugled na bezbednosti, kvalitetu i pouzdanosti. Međutim, na pragu stote godišnjice proizvodnje automobila (prvi model proizveden je u aprilu 1927. godine), švedski gigant našao se u gotovo apsurdnoj situaciji: kupci žele automobil koji bi trebalo da ga spase, ali Volvo ne uspeva da ga proizvede dovoljno brzo.

Proizvodnja kamiona, autobusa i građevinskih mašina cveta

A čak i ako uspe da reši proizvodne probleme i ponovo počne da zarađuje, ostaće još jedno pitanje. Hoće li se Volvo iz najveće krize u svojoj istoriji izvući samo sa manje zaposlenih i manjom dobiti ili i sa znatno manje Švedske u sebi?

Treba razjasniti još nešto: Volvo Cars i Volvo Group nisu ista kompanija. Volvo Cars proizvodi putničke automobile, a Volvo Group, odnosno AB Volvo (koji je u većinskom vlasništvu švedskih kompanija i fondova), kamione, autobuse, građevinske mašine, brodske motore i druga privredna vozila. Aktuelna velika kriza odnosi se na Volvo Cars. Volvo Group je, naprotiv, 23. oktobra izvestio o rastu prihoda i dobiti.