- Srbija

Manjak energenata na svetskom tržištu, rezerve gasa u Evropi smanjene – kako će Srbija dočekati zimu

Nafta je poskupela za pet posto u odnosu na cenu koju je imala pre vikenda i sada iznosi 91 dolar po barelu. Gas je takođe poskupeo za šest posto.

Ekonomista i broker Branislav Jorgić objašnjava da je to posledica događaja koji su se desili za vikend.

"U prethodnom periodu imali smo najave da može doći do smirivanja na Bliskom istoku – postignut je sporazum između Omana i Irana o kontroli saobraćaja u Ormuskom moreuzu, ali to nije bilo prihvaćeno od strane Amerike. Amerika je najavila oštre ekonomske sankcije i javnost je mislila da su odustali od vojnih udara i da će svoje ciljeve postići praktično tim ekonomskim sankcijama. Nažalost, za vikend su se desili vojni udari na Iran i došlo je do eskalacije i posledica toga je praktično ovo što imamo – a to je više cene nafte", objašnjava Jorgić.

Dodaje da su više cene nafte trenutne i da se ne mogu izvlačiti zaključci za duži vremenski period, jer one zavise od stanja na Bliskom istoku, ali i stanja u Ukrajini.

Šta treba da se dogodi da bi se situacija stabilizovala

Podseća da već duži vremenski period postoji manjak energenata na svetskom tržištu i da, čak i da SAD i Iran postignu sporazum, situacija neće odmah biti stabilizovana jer su razorena postrojenja za eksploataciju i preradu nafte na Bliskom istoku.

"Donekle situaciju može popraviti sporazum između Amerike i Venecuele, gde se predviđa eksploatacija američkih kompanija nafte u Venecueli. Međutim, treba videti u kom je obimu to predviđeno i, s druge strane, u kom vremenskom periodu", naveo je Jorgić dodajući da bi tek u nekom dužem vremenskom periodu ta nafta mogla da dovede do smirivanja situacije na svetskom tržištu.

Rezerve gasa u Evropi na 63 odsto

Procenat rezervi gasa u evropskim zemljama kreće se od pedeset do sedamdeset posto.

"Visoko razvijene zapadne zemlje su intervenisale iz robnih rezervi da bi smirile cenu i nafte i gasa za svoje potrošače. U tome su delimično uspeli, ali posledice toga su niske rezerve. Sada će morati intenzivno da popunjavaju te rezerve", rekao je Jorgić.

Na pitanje da li će to ostaviti posledice po Evropu, Jorgić odgovara da to zavisi od nivoa racionalizacije potrošnje, ali i od toga kakva će biti zima.

"Ukoliko bude blaga zima, onda će te rezerve verovatno izdržati. Ukoliko bude oštra zima, može biti problema i biće, zavisiće od hidropotencijala, da li će on da se napuni i da se elektrane koriste u punom kapacitetu, kao i nuklearne elektrane koje koriste vodu za hlađenje svojih reaktora", rekao je Jorgić.

Hoće li Srbija mirnije od ostatka Evrope dočekati zimu

Prema rečima zvaničnika, skladišta gasa u Srbiji su popunjena skoro do vrha. Jorgić, međutim, kaže da Srbija, pošto je deo globalnog tržišta, manje-više deli sudbinu dešavanja na globalnom tržištu.

"Izgleda da stvari sa gasom stoje dosta dobro, da su rezerve popunjene, ali bitno je da znamo da rezerve služe za intervenciju na tržištu u kriznim situacijama i za stabilizaciju tržišta.

Ali bitno je, znači, ono kontinuirano snabdevanje gasom i tu izgleda da stoje dobro stvari.

Imajući u vidu da imamo ugovore sa Rusijom, imamo sa Azerbejdžanom i potrebno je intenzivno vršiti diversifikaciju u snabdevanju", ističe Jorgić.

Kada je reč o nafti, takođe je dobra situacija sa rezervama, a jedini problem je status NIS-a, ali i situacija sa hidropotencijalom zbog stanja na Dunavu.

Govoreći o NIS-u, Jorgić je rekao da činjenica da je javno objavljeno da se sad traže rešenja o načinu isplate i da se bira banka koja bi dobila saglasnost od OFAK-a da sprovede tu transakciju govori da su prethodni dogovori postignuti.

"Rešenje statusa NIS-a je veoma važno zbog kontinuiteta snabdevanja naftom, prerade nafte u naftne derivate i snabdevanja našeg tržišta. Naravno, mi ćemo tu i dalje zavisiti od svetske cene nafte koja će biti kakva bude za nas, biće i za ostatak sveta", rekao je Jorgić.