- Srbija

Za dobijanje kreditnog rejtinga mora da se nastavi privredni rast

Upitani šta očekuju od „Fiča”, ekonomisti sagovornici „Politike” kažu da će Srbija u novom izveštaju ove međunarodne agencije, koji će biti objavljen 20. novembra, zadržati visoki kreditni rejting BB plus, koji je potvrđen u julu ove godine. Da bi naša zemlja i narednih godina zadržala visok kreditni rejting, potrebno je da Studentska lista prilikom formiranja vlade objavi jasan ekonomski plan o tome na koji način misli da se održava fiskalna disciplina, obezbede stope rasta i očuva poslovni, investicioni i privredni ambijent. Uz to, potrebno je i da dođe do revitalizacije procesa evrointegracija, kao i da se reše energetske nedoumice, pre svega oko statusa NIS-a i gasnog aranžmana s Rusijom.

„Trenutno postoji ograničena jasnoća u pogledu ekonomskih i fiskalnih prioriteta ovog pokreta. Predizborna obećanja su široka i nedovoljno detaljna, ali uključuju podršku domaćem ekonomskom razvoju, pravedniji poreski sistem i predvidljivije uslove poslovanja”, navodi se u oceni agencije, objavljenoj 29. oktobra, koju su preneli domaći mediji.

U predizbornoj kampanji Studentska lista je u svom ekonomskom programu najavila potpuno napuštanje politike koja Srbiju predstavlja kao zemlju jeftine radne snage. Takav pristup podrazumevao bi povećanje produktivnosti, razvoj domaće industrije, rast zarada i veće oslanjanje na domaće privrednike. Ono što je problem u ovom slučaju jeste objasniti kojim će se merama obezbediti veće plate bez ugrožavanja konkurentnosti domaćih preduzeća, kako će se finansirati nova ulaganja i šta će buduća vlast učiniti da zadrži postojeće investitore. Plan nije poznat, a najavljene promene zahtevaju više meseci, ali je problem što privreda i investitori ne vole dugo čekanje i žele poslovnu i pravnu sigurnost.

Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije očekuje da će Srbija u novom izveštaju „Fič rejtinga” zadržati visoki kreditni rejting. Za „Politiku” kaže da je veoma bitan taj odnos prema investitorima i da se subvencije države moraju nastaviti i ubuduće. Upozorava da tranzicioni period nikako ne sme dugo da traje.

„Čini mi se da je za sve od ključnog značaja 20. novembar i kako će Srbija kreditno proći. Da li ćemo ubuduće zadržati visok kreditni rejting zavisi i od toga da li će se čuvati fiskalna disciplina i kakav će biti deficit u narednoj godini, uz realizaciju infrastrukturnih projekata, na osnovu čega se i bazira ekonomski rast. Potrebno je da se sa stranim investitorima više pregovara da se domaće firme uključe u njihove lance snabdevanja. Osim subvencionisanja investitora koji zapošljavaju radnu snagu, potrebno je i da se pređe na subvencionisanje investitora koji kreiraju lance snabdevanja i da zapošljavaju domaće firme”, kaže Stanić. Navodi da priče o tome da investitori napuštaju Srbiju zbog političkih promena nisu tačne jer su neki od njih odavno najavili da će otići s našeg tržišta, kao što su „Leoni” i neke druge firme.

„Oni su ranije odlučili da napuste naše tržište jer je Srbija podigla cenu radne snage, što je karakteristika razvijenih zemalja. Nije loše što se to desilo, jer je to posledica porasta životnog standarda, koji je baziran na rastu i privrednom razvoju. Raniji model podsticaja imao je smisla radi smanjenja nezaposlenosti i podizanja proizvodnih kapaciteta, dok je danas prisutan problem nedostatka radne snage”, kaže Stanić.

Analitičar Marko Miškeljin kaže da nije lako dobiti kreditni rejting koji Srbija ima i da je to posledica ekonomske politike koja je do sada vođena. Za naš list navodi da očekuje da će 20. novembra biti potvrđen taj kreditni rejting, ali da, ako se ostvare najave koje smo imali prilike da čujemo poslednjih dana od pojedinih ekonomista, nije optimista da će biti zadržan i sledeće godine.

„Mnogo je faktora potrebno da bi se stekao ugled i kod investitora i kod ove renomirane agencije, a to je pre svega ekonomska i politička stabilnost, što su preduslovi za sve investitore. Važan je i nastavak evrointegracija, jer Srbija s državama Evropske unije ima najbolju saradnju. U ovom prelaznom, tranzicionom periodu teško je prognozirati kako će naša zemlja ubuduće prolaziti, pogotovo ukoliko radikalno promeni svoju ekonomsku politiku. Ono što sam do sada imao priliku da čujem ne obećava. Mora da se nastavi rast i da institucije rade svoj posao”, zaključuje Miškeljin.