- Srbija

„Buking” tužilo 15.000 evropskih hotela

Sada se, međutim, čini da su se karte okrenule. Više od 15.000 evropskih hotela uključilo se u kolektivni postupak protiv ove platforme i traže naknadu štete, dok se ova kompanija istovremeno suočava sa sve strožim evropskim pravilima i zahtevima pojedinih država da preuzme veću odgovornost za smeštaj koji oglašavaju. Postupak je početkom ove godine i formalno pokrenut pred Okružnim sudom u Amsterdamu, a iza njega stoji nezavisna holandska fondacija uz podršku evropskog udruženja hotelijera HOTREK i više od 30 nacionalnih hotelskih asocijacija.

Hoteli traže nadoknadu za štetu za koju tvrde da im je godinama nanošena primenom takozvanih klauzula pariteta cena. „Buking” je u ugovorima sa hotelima koristio pravila prema kojima smeštajni objekat nije mogao da ponudi sobu po nižoj ceni preko sopstvenog sajta ili, u određenim periodima, preko konkurentskih kanala, od one koja je bila na „Bukingu”. Praktično, hotel koji bi želeo da gostu koji mu se obrati direktno ponudi povoljniju cenu i tako izbegne plaćanje provizije platformi, bio je u tome ograničen.

Hotelijeri sada tvrde da je takav sistem godinama smanjivao cenovnu konkurenciju, slabio njihove direktne kanale prodaje i doprinosio visokim troškovima posredovanja. Njihova pozicija dobila je značajnu podršku presudom Suda pravde Evropske unije od pre dve godine. Sud je zaključio da ni takozvane široke ni uže klauzule pariteta nisu objektivno neophodne za funkcionisanje platforme i da mogu da ograničavaju konkurenciju. „Buking”, međutim, osporava tvrdnje na kojima se zasnivaju tužbe. Kompanija navodi da su klauzule pariteta dugo bile uobičajena praksa u turističkoj industriji i da su potrošačima omogućavale da na jednom mestu vide najbolju raspoloživu cenu, dok je hotelima platforma davala pristup ogromnom broju potencijalnih gostiju bez početnih troškova oglašavanja.

Kada je reč o Srbiji, problem je drugačiji. Naša država već duže pokušava da uvede red u oglašavanje neregistrovanog smeštaja preko velikih onlajn platformi. Vlada Srbije je još u oktobru 2024. najavila „nultu toleranciju” prema ugostiteljima koji preko ovih platformi nude smeštaj, a nisu evidentirani u Centralnom informacionom sistemu e-turista niti, tamo gde je to potrebno, imaju rešenje o kategorizaciji.

Mesec dana kasnije predstavnici srpskih vlasti razgovarali su upravo sa regionalnim menadžerima „Bukinga” o regulisanju neregistrovanog smeštaja. Tada je kao jedan od ključnih mehanizama naveden e-turista – sistem u kojem se evidentiraju smeštajni objekti i u kojem svaki registrovani objekat dobija jedinstveni identifikacioni broj. Cilj je da se onemogući da se na platformama oglašavaju apartmani, kuće ili drugi objekti koji za državu praktično ne postoje. Za legalne izdavaoce problem je, pre svega, nelojalna konkurencija. Oni koji su registrovani imaju obavezu da prijavljuju goste, plaćaju poreze i boravišnu taksu i ispunjavaju uslove predviđene propisima, dok neregistrovani smeštaj može da posluje izvan tog sistema, a ipak da do turista dolazi preko istih globalnih platformi.

Za gosta je pitanje još osetljivije. Činjenica da se neki apartman pojavio na velikoj i poznatoj platformi sama po sebi ne znači da je on registrovan kod domaćih vlasti, kategorisan ili da ispunjava sve obaveze koje propisuje domaće zakonodavstvo. Upravo zato država nastoji da poveže domaće registre sa sistemom oglašavanja i da se na platformama jasno razlikuju legalni od neregistrovanih objekata.

Tako se dve naizgled različite priče – evropska tužba hotelijera zbog pariteta cena i srpska borba protiv neregistrovanog smeštaja – zapravo susreću na istom mestu. U obe je u središtu pitanje koliko jedna globalna platforma može da ostane samo tehnološki posrednik kada preko nje prolazi ogroman deo turističkog tržišta. Kada je reč o aktuelnoj tužbi, ovdašnji hotelijeri nisu bili raspoloženi da komentarišu slučaj, ali saznajemo da hoteli iz Srbije nisu ni deo ovog procesa koji potresa evropski turizam.