- Bosna i Hercegovina

Zašto je u većini kantona FBiH prikupljeno manje novca

Kantoni sa najvećim padom javnih prihoda

• Tuzlanski kanton: minus 14,7 miliona KM
• Sarajevski kanton: minus 13,7 miliona KM
• Zapadnohercegovački kanton: minus 4,7 miliona KM
• Srednjobosanski kanton: minus 1,8 miliona KM
• Posavski kanton: minus 1,6 miliona KM
• Unsko-sanski kanton: minus 1,4 miliona KM

Naime, tokom četiri mjeseca ove godine, prema podacima Poreske uprave FBiH, od doprinosa je prikupljeno 1.968.129.185 KM, dok je u istom periodu prethodne godine sakupljeno 2.047.916.219 KM, što znači da je za godinu dana od doprinosa prikupljeno skoro 80 miliona KM manje novca.

Za oko 35 miliona KM manje novca 

Inače, u četiri mjeseca ove godine Poreska uprava FBiH prikupila je ukupno 2.972.241.793 KM javnih prihoda, što je za oko 35 miliona KM manje novca nego u istom periodu 2025. godine.

Prema ovim podacima, jedino je više novca prikupljeno u Zeničko-dobojskom i Hercegovačko-neretvanskom kantonu.

U Zeničko-dobojskom prikupljeno je 4,5 miliona KM više novca, a u HNK 227.292 KM.

Tako je u Tuzlanskom kantonu prikupljeno za 14,7 miliona KM manje novca, u Sarajevskom za 13,7 miliona KM, a u Zapadnohercegovačkom za 4,7 miliona KM.

U Srednjobosanskom je za godinu dana skupljeno za 1,8 miliona KM manje novca, Posavskom za 1,6 miliona KM manje, a u Unsko-sanskom za 1,4 miliona KM.

U Kantonu 10 je od poreza prikupljeno 729.406 KM manje novca, a u Bosanskopodrinjskom za 368.406 KM manje novca.

Broj radnika

Kada je u pitanju broj radnika, on je krajem aprila prošle godine iznosio 544.613, dok je sada 544.873, što znači da je radnika za godinu dana više za 260.

Admir Čavalić, ekonomista i predsjednik Odbora za ekonomsku i finansijsku politiku Predstavničkog doma Parlamenta FBiH, rekao je za "Nezavisne novine" da se pad javnih prihoda najviše odnosi na spuštanje zbirne stope doprinosa.

"Ipak, ovo je očekivano, jer je to vezano za spuštanje zbirne stope doprinosa u Federaciji BiH za 5,5 odsto od 1. jula prošle godine. Takođe, ovome je i 'pomogla' činjenica da imamo relativne probleme na tržištu rada", kazao je Čavalić.

Stagnacija na tržištu rada

Dodao je da imamo stagnaciju na tržištu rada.

"Ovaj broj zaposlenih je još daleko od podataka sa kraja 2024. godine, kada smo bili na vrhuncu i imali oko 551.000 zaposlenih radnika. Vidimo da se tržište rada još nalazi u krizi i da nema značajnog oporavka. Manji broj zaposlenih takođe utiče na to što je došlo do pada u prikupljanju doprinosa", istakao je Čavalić.

Podsjećamo, primjena Zakona o izmjenama i dopunama Zakona o doprinosima Federacije Bosne i Hercegovine počela je 1. jula prošle godine.

Ovim je zbirna stopa doprinosa u Federaciji BiH smanjena sa 41,5 odsto na 36 odsto.