Privatizacija - Srbija

Novi tender za prodaju Geneksove kule

Nekada reprezentativno zdanje sada izgleda sablasno, praznih spratova, oronulih plafona, u prašini godinama propada. U zgradi, u kojoj je nekada radilo gotovo 2.000 ljudi, nema grejanja, ne rade liftovi, kompjuterski centar ne funkcioniše. Zgrada je postala veliki bilbord.

Arhitekta Ivan Rašković smatra da Geneks kulu treba očuvati kao nasleđe, deo našeg profesionalnog, stručnog, regionalnog u krajnjem slučaju, nacionalnog identiteta.

Sa druge strane, arhitektura je takođe i upotrebni predmet, a vreme čini svoje, naglašava Rašković.

Arhitekta Mihajlo Mitrović autor je brutalnog pogleda sa građevine koja je slika jugoslovenskog brutalizma svrstana u enciklopedije svetske arhitekture. U stambeni deo kule smestili su se početkom osamdesetih tanjugovci i geneksovci, dok je poslovna kula, koja traži novog vlasnika, bila centar nekadašnjeg giganta.

"Ona je i te kako simbol onog vremena, jedne pozne moderne koja je već prezrela i polako prelazi u postmodernu, kako danas to zovemo. Svakako, ono što je najvrednije, i najznačajnije u simboličkom smislu, simbol je progresa tog vremena", navodi Rašković.

Da li će novi pokušaj prodaje vratiti simbol Novog Beograda u funkciju i oteti od propadanja poslovni deo Kule Geneks, pitaju se i stanari.

Nadaju se da će se srediti i okolina budući da je i plato ispred u užasnom stanju.

U kojoj meri se Kula može menjati?

Novi vlasnik dužan je da čuva i održava kulturno dobro i sve što se bude radilo mora da bude uz saglasnost nadležnog organa.

Ivana Vesković iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture Grada Beograda ukazuje na to da prema merama zaštite koje su propisane i nalaze se u odluci u proglašenju Kule Geneks za kulturno dobro, mora da se čuva autentičan izgled. Određene izmene su moguće, dodaje Veskovićeva.

Prema rečima Ivana Raškovića, kvalitetan kompromis se može naći u tome da se spoljni izgled očuva, a da se unutra izvrše adaptacije koje odgovaraju savremenim potrebama i novom vlasniku.

Na prodaju je oglašeno gotovo 16.000 kvadrata, Kula sa 26 spratova poslovnog prostora, bioskopskom salom na 27. spratu, restoranom na 35. spratu, lokalima i podzemnom garažom.

Betonski div visok 117 metara, za vreme izgradnje bio je predmet kritike i podsmeha, donedavno Zapadna kapija Beograda bila je i druga po visini zgrada u Beogradu sa čijeg se vrha pružao pogled do svih oboda srpske prestonice.

Istovremeno, ovaj simbol Novog Beograda koji je građen tokom čitave osme decenije prošlog veka, bio je siguran znak svima onima koji dolaze sa zapada auto-putem da su uskoro u glavnom gradu.