Svijet - Srbija

Evrozona i dalje nestabilna

Zbog straha od potencijalnih ekonomskih krahova u nekim od članica evrozone, berze i dalje nestabilne. Sledeće nedelje trebalo bi da budu saopšteni detalji finansijskog paketa pomoći Irskoj, ali i da se dođe do dogovora o trajnom mehanizmu sprečavanja budućih kriza.

Posle Grčke i Irske, finansijska pomoć možda će biti potrebna i drugim članicama Evrozone kao Portugal i Španija, a u malo daljoj budućnosti mogle bi biti u problemu i Belgija i Italija.

Zbog svega ovoga evropske berze još uvek se nisu oporavile i stabilizovale. Lideri zemalja evrozone trebalo bi sledeće nedelje da iznesu detalje paketa finansijske pomoći Irskoj i da se dogovore o trajnom mehanizmu koji bi sprečio slični scenario da zadesi neke druge članice.

U evropskim rezervama, iz kojih je dosad odvojeno 85 milijardi za Irsku, a ranije i 110 milijardi za Grčku, ostalo je na raspolaganju još 750 milijardi evra za krizne situacije.

Evropski komesar za monetarna pitanja Oli Ren je izjavio da su finansijski program EU i MMF-a i budući stabilizacioni mehanizam sa jasnim pravilima, ključni elementi koji treba da otklone sumnje o sposobnosti Evrope da obezbedi ekonomsku stabilnost.

Umirujući signali i antikrizne mere koje evropski lideri šalju, do sada nisu bili dovoljno ubedljivi u svojoj nameri da umire finansijska tržišta. Na evropskim berzama i dalje strahuju i pitaju se ko je sledeći na redu.

Tim povodom, Karsten Brzeski iz ING banke rekao je da Portugal u finansijskom sektoru nema probleme kao Irska, ali da ima veoma nizak ekonomski rast. Baš iz ovog razloga tržišta veruju da ta zemlja neće moći da se izvuče iz problema samo ekonomskim rastom i da je sledeći kandidat za novčanu injekciju.

Podrška opstanku evrozone

Belgija je odnedavno novi potencijalni kandidat za pomoć, jer ima visok javni dug, a već šest meseci nema vladu.

Analitičari, ipak, smatraju da je belgijska ekonomija za sada sigurna. Najbitnije je pitanje da li su velike evropske ekonomije voljne da i dalje popunjavaju rupe u pojedinim slabim ekonomijama evrozone.

"Sve dok Grčka i Irska otplaćuju dugove, zemlje koje su im pozajmile novac, čak će da ostvare profit. Rizik leži u tome da neće moći da plate, a onda će teret pasti na leđa poreskih obveznika", rekao je Karsten Brzeski.

"Neophodan nam je jasan dogovor da će zemlje koje to još uvek mogu, podržati opstanak evrozone. Razlog za trenutne spekulacije je nepoverenje u tu volju. Ako se ona ne dokaže, evrozona je zaista u opasnosti", rekao je Fabijan Zelig iz Centra za evropske političke studije.

Zato evropski lideri sve češće podsećaju da evro nije samo ekonomski, već i politički projekat, koji ne bi smeo da propadne.