Svijet - Srbija

Globalna borba za radno mesto

Usled ekonomske krize, posao u svetu izgubilo oko 30 miliona radnika, a u Srbiji 724.000 zaposlenih. Stručnjaci savetuju nezaposlenima da se dodatno obrazuju i da se prekvalifikacijom nametnu poslodavcima.

Međunarodni stručnjaci poručuju da se ekonomska kriza neće završiti dok se nezaposlenost ne smanji, zbog čega su prioriteti otvaranje novih radih mesta, smanjenje inflacije i budžetska disciplina.

Oko 30 miliona radnika u svetu izgubilo je posao usled ekonomske krize. Sada je širom planete nezaposleno 210 miliona ljudi.

U Oslu su se, prvi put u istoriji dugoj 60 godina, sastali predstavnici Međunarodne organizacije rada i Međunarodnog monetanog fonda, da bi razgovarali o nezaposlenosti. Učesnici konferencije saglasni su da su svetskom tržištu rada potrebni labavija monetarna politika, više stimulativnih mera i ukidanje benefecija za nezaposlene.

"Uradili smo mnogo da sredimo stvari u finasijskom sektoru. Sada počinjemo borbu za brže zapošljavanje. Nama nije potreban samo ekonomski rast, već da taj rast obezbedi nove poslove", rekao je direktor MMF-a Dominik Štros Kan.

Samo u sledećoj deceniji, biće potrebno da se otvori još 440 miliona radnih mesta, jer svetska populacija raste.

"Jasno je da su ljudi ljuti i ogorčeni. Oni nisu izazvali krizu, ali ispaštaju. Pitanje je kada da ukinemo stimulativne izdatke za nezaposlene. Ako to bude brzo i skoro, onda oporavak privrede može biti ugrožen", izjavio je generalni direktor Međunarodne organizacije rada Huan Somavia.

Različiti recepti za oporavak

Kao što je oporavak svake zemlje drugačiji, takva su i iskustva. Nemačka je smanjila nezaposlenost zahvaljujući rastu izvoza. Kažu da je njihov odgovor na krizu bio potpomognut štedljivom prirodom vlade i radnika. Norveška, bogata naftom i sa jednom od najnižih stopa nezaposlenosti u svetu imala je sličan recept.

"Najvažnija mera na tržištu rada u vreme krize bila je bliska saradnja sindikata i zaposlenih, ograničenje plata i upravljanje ekonomijom na odgovoran način", kaže premijer Norveške Jens Stoltenberg.

U Srbiji je bez posla 724.000 ljudi. U Nacionalnoj službi zapošljavanja objašnjavaju da je pola miliona stvarno bez posla, dok su ostali na evidenciji zbog beneficija koje im zakonom pripadaju. Kako bi se stanje popravilo sprovode se aktivne mere zapošljavanja.

"Te mere se odnose na različite ciljne grupe nezaposlenih. Pre svega, kada je reč o mladima, naš plan je da u ovoj godini 10.000 mladih dobije prvi posao, da na projektima javnih radova angažujemo šest hiljada ljudi", rekao je direktor Nacionalne službe za zapošljavanje Dejan Jovanović.

"Postoji niz subvencija za otvaranje novih radnih metsa i određena sredstva za obuku i prekvaklifikaciju. Ukupno 3, 7 miijardi dinara biće namenjeno za aktivno zapošljavanje", navodi Jovanović.

Ono što je do sada bio stereotip u Srbiji, da se posao čeka, treba da postane prošlost. Stručnjaci savetuju nezaposlenima, da posao traže, dodatno se obrazuju i tako nametnu poslodavcima.

Srbija mnogo očekuje od novih stranih investicija koje treba da povećaju zaposlenost i od mera aktivnog zapošljavanja za koje je vlada izdvojila sredstva.