Svijet - Srbija

"Robin Hud porez" sve izvesniji

Porez na transakcije, koji njegove pristalice zovu i "Robin Hud porez", dugo je važio za neostvarivu ideju levičara koji žele da poboljšaju svet, ali počinje da dobija podršku sve većeg broja šefova država i vlada, kao i Evropske komisije.

Bankari i političari su mu se smejali deset godina. Njihov argument je da bi oporezivanje kupoprodaje papira od vrednosti, akcija, obveznica i derivata bila čista utopija. Ako bi se taj porez uveo u Nemačkoj, ali ne i u SAD, ti poslovi bi se razvijali u Njujorku, ali ne više i u Frankfurtu, preneo je Dojče vele.

Ukratko, ako svi ne uvedu porez na transakcije, onda on šteti samo onima koji su ga uveli.

Više od 10 godina kritičari globalizacije se bore za uvođenje takvog poreza, koji još zovu i „porez protiv siromaštva". Nemačka kancelarka Angela Merkel se u međuvremenu složila sa tom idejom, baš kao i predsednik Francuske Nikola Sarkozi, a EK bi najradije uvela porez u svih 27 država Unije.

Među pristalicama je i Peter Val iz nevladine organizacije Svetska privreda, ekologija i razvoj (WEED) koji, navodeći razloge za promenu mišljenja, kaže da je uočeno da je rešenje međunarodnih problema skoro nemoguće ako se uvek čeka na najsporijeg i poslednjeg blokatora.

"Drugo, finansijska kriza je mnoge naše argumente od ranije sada u praksi i potvrdila: opasnost od špekulacija i neophodnost striktnijeg regulisanja finansijskih tržišta", istakao je Val.

Stopa oporezivanja je niska - od 0,01 do 0,1 odsto, a njime bi bile pogođene banke, osiguranja i druge finansijske kuće. Uprkos niskim stopama, prihodi bi bili ogromni.

Organizacija Svetska privreda, ekologija i razvoj računa sa 100 do 150 milijardi evra godišnje, ako se porez uvede širom sveta. Ako bi važio samo u EU, EK očekuje ubiranje prihoda i do 50 milijardi.

Računica je da finansijska industrija konačno učestvuje u troškovima finansijske i dužničke krize. Pritom se razlikuju mišljenja šta uraditi s novcem.

„Ime naše kampanje je ‘Porez protiv siromaštva’. Zato predlažemo podelu prihoda na tri dela. Trećina za suzbijanje siromaštva kod nas u zemlji, trećina za globalno finansiranje ekologije i trećina za globalno finansiranje razvoja", navodi Val.

EK ima drugačije planove. Ona želi da se prihodi od poreza sliju u budžet EU. Nasuprot tome, nemački ministar finansija Volfgang Šojble hoće sam da odlučuje šta s novcem. Znači, moguće je da od koncepta „Porez protiv siromaštva“ ne ostane mnogo toga – uostalom mnogo je rupa u budžetu koje moraju biti zapušene.

Pored dodatnih prihoda, pristalicama poreza važno je i stabilizovanje tržišta, tako što kratkoročne špekulacije postaju neprivlačne.

Štefan Šulmajster, koji radi na Institutu za privredno istraživanje u Beču, godinama posmatra trgovce na velikim finansijskim mestima i funkcionisanje trgovanja preko kompjutera. Njegov zaključak: finansijska tržišta su se odavno odvojila od realne privrede.

„Trenutno se 70 puta više od realne proizvodnje u svetu odvija na finansijskim tržištima. To je povezano sa kompjuterima i informacionim tehnologijama, koje su omogućile da se kretanje cena na svim važnim svetskim berzama prenese u deliću sekunde širom sveta.“

To je omogućilo kratkoročno, automatizovano delanje, koje nema veze sa realnom privredom, kaže Šulmajster.