Tema - Srbija

Bolje upravljanje opasnim otpadom

Pokrajinski sekretarijat za urbanizam graditeljstvo i zaštitu životne sredine organizovao je prezentaciju rezultata i zaključaka projekta “Jačanje institucionalnih kapaciteta za upravljanje opasnim otpadom”, koji su, kao partneri, realizovali Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine Republike Srbije i Agencija za životnu sredinu Austrije, uz podršku Evropske unije.

U projekat je, sa srpske strane, bio uključen i Pokrajinski sekretarijat za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine. Osnovni cilj projekta bio je da doprinese usklađivanju zakonodavstva o opasnom otpadu u Srbiji sa zakonodavstvom EU i da podstakne primenu primera dobre prakse.

Najizraženiji problem upravljanja otpadom u Srbiji u 2010. godini, kada je projekat započet, bilo je nepostojanje odvojenog sakupljanja i tretmana opasnog otpada. Opasan i komunalni otpad se često zajedno sakupljaju i odlažu na neuslovnim deponijama. U Srbiji ne postoji postrojenje za termički, ili fizičko-hemijski tretman, ili odlaganje opasnog otpada, dok neka preduzeća poseduju nekvalitetnu opremu za sakupljanje, to jest postrojenja za tretman, ponovno iskorišćenje i spaljivanje opasnog otpada. Stoga je bilo neophodno što pre preduzeti akcije kojima će se uspostaviti efikasan sistem upravljanja opasnim otpadom sa sistemom kontrole i odgovornosti na svim nivoima, od detektovanja i sakupljanja, do recikliranja i uništavanja opasnog otpada.

Skup je otvorio pokrajinski sekretar dr Slobodan Puzović, koji je podvukao značaj projekta na jačanju kapaciteta i naše administracije za nadzor i upravljanje tokovima opasnog otpada. Inovirana je zakonska regulativa i prilagođena evropskim direktivama u ovoj oblasti. Puzović je ocenio da je najznačajnije što su sačinjeni posebni nacionalni planovi za četiri vrste opasnog otpada i što su obučeni ljudi da primene visoke evropske standarde u upravljanju opasnim otpadom. Značajno je i to što je napravljena lista kontaminiranih područja opasnim otpadom i što su utvrđeni prioriteti za sanaciju tih lokacija.

Prema Puzovićevim rečima, opasni otpad koji se produkuje i predstavlja problem u životnoj sredini, može da bude i potencijal za održivi razvoj lokalnih zajednica. Ako se pravilno upravlja tokovima, taj otpad može da se u perspektivi “prevede” u sirovinu za neku novu proizvodnju, nakon što je, pre toga, neutralizovan i učinjen bezopasnim za zdravlje ljudi i životnu sredinu.

Pomoćnik ministra za energetiku i zaštitu životne sredine i lider projekta Hranislav Stojković naglasio je da je projektom utrt put za tretiranje opasnog otpada, kako se to radi i u Evropskoj uniji, bez čije podrške ne bi mogli biti postignuti dobri rezultati. On je najavio da će biti rešen problem koji je nastao nakon gašenja Fonda za zaštitu životne sredine, donošenjem zakona i uspostavljanjem sistema operatera za sakupljanje opasnog otpada, ili osnivanjem javnog preduzeća.

O rezultatima projekta govorili su predstavnici Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine, kao i predstavnici projektnog tima iz Agencije za zaštitu životne sredine Republike Austrije. Rezultati su postignuti pri definisanju i usvajanju nacionalnih planova za posebne tokove opasnog otpada, prilikom pripreme i usvajanja uredbi i propisa za izabrane tokove opasnog otpada, unapređenja institucionalnih kapaciteta za upravljanje opasnim otpadom i identifikacije “crnih tačaka” zagađenja, odnosno područja kontaminiranih opasnim otpadom, kao i prilikom utvrđivanja prioriteta za njihovu sanaciju. Izrađeni su nacionalni planovi za posebne tokove opasnog otpada - otpadnih ulja, baterija i akumulatora, električnog i elektronskog otpada i azbesta.

Govoreći o količini takvog otpada, Puzović je rekao da su podaci okvirni, ali se ažiriraju. Prema njegovim rečima, u Srbiji se godišnje produkuje negde oko 27.000 tona otpadnih akumulatora i baterija i to se, uglavnom, sve reciklira. Uveze se, ili produkuje do 80.000 tona električnog i elektronskog otpada godišnje, a problem je što se samo trećina te količine reciklira. Projektom se predviđa povećanje reciklirane količine. Najveći problem je sa otpadnim uljima. Proizvede se oko 50.000 tona godišnje, a procenjuje se da se svega pet procenata reciklira, dok ostatak zagađuje životnu sredinu.

Brigite Karigl, šef odseka za upravljanje otpadom Agencije za zaštitu životne sredine Austrije istakla je da je saradnja na projektu bila izvanredna i da će se nastaviti. Ona smatra da je Srbija na dobrom putu kad je u pitanju upravljanje otpadom i da je u poslednje dve godine učinjen veliki pomak napred.

Na današnjoj prezentaciji prisustvovali su, pored učesnika u projektu, predstavnici vojvođanskih lokalnih samouprava, javnih komunalnih preduzeća i operateri koji se bave upravljanjem opasnim otpadom.