Tema - Srbija

Borovnica u otkupu skuplja od maline

– Pred kraj berbe cena je bila niža i proizvođačima se na otkupnim mestima plaćalo u protivvrednosti od šest evra. Kvalitet je kao i u prethodnim godinama odličan a novina je da sve veći broj proizvođača, zbog zahteva tržišta, plodove odmah pakuje u mala pakovanja i na taj način se pothlađuje i transportuje na krajnja odredišta – kaže dr Aleksandar Leposavić, predsednik Naučnog voćarskog društva Srbije. Prema njegovim rečima, iz godine u godinu raste i plasman na lokalnom tržištu, kao i udeo prerađene borovnice kod nas. Nasuprot zvaničnim podacima, po kojima se visokožbunasta borovnica u našoj zemlji gaji na preko osam hiljada hektara, ističe da je realno stanje da se ovo voće u Srbiji prostire na oko 3.000 hektara.

– Ne ulazeći u razloge prikazivanja većih površina od realnih, Srbija je lider u ovom delu Evrope po proizvodnji borovnice, čiji su investitori najčešće ljudi ostvareni u drugim delatnostima i koji imaju novca za zasnivanja modernih zasada, što u proseku košta od 50.000 do 60.000 evra po hektaru – kaže naš sagovornik. Prema njegovim rečima, počeci gajenja ovog voća se vezuju za opštinu Arilje i 2006. godinu, a zbog primenjene tehnike gajenja i vremena prispeća plodova za berbu, naši proizvođači su počeli da ostvaruju prinose i kvalitet sa kojim se ne mogu pohvaliti ni proizvođači u zemljama sa daleko većom tradicijom u gajenju. Nažalost, vrhunski kvalitet plodova koji se dobija u našim zasadima nije u dovoljnoj meri prepoznat kod krajnjih kupaca. Razlog tome je u činjenici da se naša borovnica izvozi najviše u Holandiju i druge zemlje, odakle se reeksportuje do krajnjih kupaca, koji zbog toga nemaju informaciju odakle potiču plodovi koji sa punim pravom

nose epitet „supervoća”. Naša borovnica ali i malina i drugo jagodasto voće to svakako jesu ali mi ne uspevamo na pravi način da naplatimo, ističe Aleksandar Leposavić.

On je ranije za naš list rekao i da su izazovi očuvanja kvaliteta ploda borovnice od berbe do krajnjeg potrošača sverigorozniji. Veliki problem u prethodnim godinama za naše proizvođače i izvoznike ovog voća bio je taj što se za jedini kriterijum kvaliteta ovog voća uzimala krupnoća ploda, zanemaruje se sastav, organoleptičke karakteristike i sve druge osobenosti zbog kojih se borovnica u svetu sve više koristi. Kako je istakao, krupnoća plodova, kao kriterijum, nametnuta je od prodavaca đubriva i biostimulativnih sredstava. Kako je vreme prolazilo oni su zahtevali sve veću i veću kalibražu. Tako je poslednjih godina krupnoća 16 plus (prečnik borovnice) postala standard za otkup – objašnjava naš sagovornik. Kako kaže, proizvođači su da bi postigli ove zadate kriterijume sprovodili rigoroznu rezidbu u zasadima, kao i pojačanu ishranu, i zbog toga trpeli veće troškove proizvodnje.