Tema - Srbija

Dobre i loše strane Interneta

Za samo 12 godina, od 1999. do danas, broj domaćinstava u Srbiji koja imaju priključak za internet narastao je sa sramežljivih pet odsto do - za Srbe veličanstvenih - 41,2 odsto!

Teško da se možemo setiti u čemu smo, za tako kratko vreme, napredovali kao u priključcima za globalnu komunikacionu mrežu World Wide Web koja je nedavno proslavila 20 godina postojanja.

Jesu li nam nove tehnologije više dobrog donele nego što su nam oduzele? Šta se nepovratno promenilo s ulaskom u virtuelni i svet mobilnih telefona?

- Treba da naučimo da koristimo nove tehnologije tako da nas ne ugroze - kaže, za "Novosti", Dalibor Petrović, sociolog interneta.

- Rizik uvek postoji. Vozimo automobile, a znamo da u Srbiji od 700 do 800 ljudi godišnje pogine u saobraćajnim nesrećama.

Korisnici novih tehnologija uglavnom znaju da sve što su ikad uradili na globalnoj mreži negde, kao podatak, ostaje deponovano, i nikad se ne zna kada će neko da ga "izgugla". Ko na "Fejsbuku" ima profil, a ima ga 2,5 miliona građana Srbije, uglavnom zna da ova društvena mreža prikuplja sve lične podatke. Svako ko ima "Fejsbuk" profil s tim se - složio.

- Bilo koja firma s profilom na "Fejsbuku" može da za neku sumu novca zatraži ovoj društvenoj mreži bazu profila određene ciljne grupe - objašnjava Petrović.

- U zavisnosti od svojih proizvoda, firma zatraži profile mladih ljudi određenih godina, pola, interesovanja, mesta življenja...

"Fejsbuk" im da bazu koju traže od nekoliko miliona ljudi, i to košta, recimo, nekoliko desetina hiljada dolara. Firma plati i na profile tih ljudi šalje reklame određenih proizvoda. To je targetirani marketing.

U sajber svetu, kažu, gubimo i strpljenje, ali nove tehnologije značajno utiču na način učenja i pamćenja. Dečiji psiholozi često ističu da od preterane upotrebe pametnih telefona slabi koncentracija, drastično se smanjuju sposobnost maštanja i kreativnost. Da li nam se mozak ulenjio od interneta kao svojevrsne moždane proteze?

- Sve više se orijentišemo ka organizovanju informacija, a ne njihovom pamćenju. Nije potrebno da pamtimo, već treba da naučimo da koristimo nove tehnologije, koje će pamtiti umesto nas i pronalaziti nam podatke - kaže Petrović.

- Zato se postavlja pitanje: koje su nam onda sposobnosti potrebne u modernom informacionom društvu? Da li je potrebno informacije usvajati, pamtiti, bubati, učiti, kao i dosad? Živimo u društvu koje je brže, traži bržu reakciju, a to je moguće samo uz nove tehnologije.

Profesor dr Momčilo Đorđević, neurohirurg, ne slaže se da nam se mozak "ulenjio" od novih tehnologija.

- Internet može da utiče na naše navike, ne i na strukturu našeg organa za mišljenje. Na Internetu smo svi bestelesni, predstavljamo simbole koji pišu nekim drugima, koji su, takođe, samo simboli - kaže dr Đorđević.

Digitalna svetska mreža, veli dr Đorđević, postala je obećana zemlja za sve one koji su želeli da se prelaskom u sajber svet oslobode tradicionalnih ograničenja u društvu, kao i svog slabašnog tela u fizičkom smislu. Šta tek reći o deci koja dobar deo dana provode živeći virtuelni život?

- Što pre dožive internet i elektronske igre kao opijat za onlajn egzistenciju, to pre neće primetiti razliku između fizičkog i virtuelnog sveta. SecondLife i drugi slični sajtovi za neke ljude jesu alternative realnosti - kaže Đorđević. - Transplantacija sopstvenog identiteta na izmišljeni digitalni lik samo je bekstvo od stvarnosti koja ne mora svakome biti po volji, ali podseća na priču o paklu i raju. Kad se obezbedi višečasovni život u virtuelnom svetu, rajska vrata se sama otvaraju - kao kad se uspostavi zavisnost od narkotika - zaključuje dr Đorđević.