Tema - Srbija

Domaći faktoring u blagom porastu

Na sednici Sekcije za razvoj faktoringa Udruženja finansijskih organizacija Privredne komore Beograda, razmatran je Izveštaj o ostvarenom prometu u 2012 godini. Ukazano je na značaj dostavljanja podataka Privrednoj komori Beograda radi adekvatnog sagledavanja obima i strukture faktoring usluga i njegovog učešće u društvenom proizvodu.

Prema raspoloživim podacima Sekcije, domaći faktoring je u blagom porastu, dok je međunarodni faktoring zabeležio izraže pad, kako kod faktoring kompanija tako i u bankarskom sektoru, što se odrazilo na blagi pad ukupnog prometa u protekloj godini, bar kod faktora koji redovno dostavjaju podatke.

Prema objavljenom izveštaju U 2012, godini evidentiran je promet od 711,6 miliona evra, što je za 11,8 posto manje u odnosu na promet u 2011. godini. Međutim, imajući u vidu da su 3 banke koje ove godine nisu dostavile podatke učestvovale sa oko 13% u prometu, procenjuje se da je ovogodišnji faktoring promet na nivou ili nešto niži od prošlogodišnjeg.

Tome u prilog govori i činjenica da je 10 istih faktora zabeležilo pad prometa od 1,6 posto. Pad je evidentiran kod dve banke i dve faktoring kompanije, ali je istovremeno promet delimično kompenziran podacima za dva nova faktora koja su počela poslovanje u 2012. godini, tako da je posmatrajući ovih 12 kompanija promet porastao za 1,6 posto.

U strukturi prometa najveći pad beleži inofaktoring, za preko 60% dok je domaći factoring porastao za oko 10 posto, odnosno za oko 15 posto sa efektima dva nova faktora. U uporednoj analizi banaka može se konstatovati da su 4 posmatrane banke zabeležile pad prometa od 3 posto i to zbog drastičnog pada iniofaktoringa od 88 posto. Istovremeno ostvarile su rast prometa od 27 posto na domaćem tržištu.

Faktoring sa regresom beleži rast i kod kompanija i kod banaka i učestvuje u ukupnom prometu sa 50,2 posto. Faktoring bez regresa, tihi faktoring i eskont menica beleže pad i to prevenstveno u bankarskom sektoru, a izvestan manji rast ostvaren je kod eskonta faktura.

Prema sektorskoj strukturi, koja je slična prošlogodišnjoj, najveće učešće ima trgovina (39,4 posto), prerađivačka industrija (19,4 posto), prehrana (8,4 posto), telekomunikacije (5,5 posto), zatim hemijska industrija, transport, građevinska industrija i ostalo, stoji u izveštaju.

Očekuje se da će Zakon o faktoringu, čije se usvajanje očekuje u najskorije vreme, doprineti razvoju međunarodnog faktoringa, koji je posebno važan za izvoznike i generalno za poboljšanje likvidnosti sektora malih i srednjih preduzeća. Istaknuta je izuzetno dobra saradnja sa Ministarstvom finansija i privrede i članovima Radne grupe za izradu Zakona, u smislu uvažavaja primedbi prakse i kreiranja Zakona koji će popešiti ovu delatnost.

Imajući u vidu da je faktoring finansijska usluga koja prvensveno doprinosi poboljšanju likvidnosti privrednih subjekata, očekuje se da će Predlog zakona biti u skupštinskoj proceduri krajem marta 2013. godine.