Tema - Srbija

Dozvoljeni minus u Srbiji četiri puta skuplji nego u EU

Građani Srbije koji koriste dozvoljeni minus ovu pozajmicu plaćaju četiri puta skuplje nego žitelji država evrozone.

Prema poslednjim podacima Evropske centralne banke, prosečna kamata u državama evrozone prošle godine bila je 7,92 odsto, dok je u Srbiji, pokazuju istraživanja portala Kamatica, to –  33,78 odsto. Dok građani krivicu svaljuju na bankarski sektor i spočitavaju im da zarađuju na muci dužnika, bankari tvrde da na visinu kamate na dozvoljeni minus utiče mnogo faktora, a pre svega visoka stopa inflacije. Nižih kamata, ističu, neće biti sve dok se ceo sistem ne oporavi, a takvo stanje mora da potraje bar nekoliko godina u nizu.

Skup novac, međutim, nije problem samo Srbije. Glas protiv vrtoglavo visokih kamata nedavno su podigli i građani Hrvatske zatraživši od banaka da hitno smanje zarade na kreditima, posebno na dozvoljenom minusu koji koristi veliki broj klijenata. Međutim, kamate u Hrvatskoj samo su za nekoliko procenata niže od evropskih (oko 11 odsto na godišnjem nivou za korišćenje dozvoljenog minusa), ali ni to nije sprečilo građane da upitaju nadležne zašto su samo u Estoniji i Irskoj nepovoljniji uslovi nego u Hrvatskoj.

Kako piše hrvatski „Večernji list”, mnoge od zemalja Evropske unije imaju kamate na minuse kakve bi Hrvatska priželjkivala za stambene kredite.

– U Austriji je to 4,91 odsto, u Španiji nakon intervencije države 4,89 odsto. U Velikoj Britaniji dozvoljeni minus je puno skuplji, sa prosekom koji premašuje 19 odsto, ali sve zemlje sa razvijenom finansijskom industrijom i njihovi građani imaju zajednički stav prema ovakvom zaduživanju – ono je spas za povremene probleme. Daleko im je praksa zaduživanja do same granice – navodi ovaj list.

Najskuplja pozajmica

Dozvoljeni minus jedna je od najisplativijih investicija banaka i na ovaj vid kreditiranja one naplaćuju veoma visoke kamate, pokazuje istraživanje „Kamatice”.

– Statistika kaže da se dozvoljeni minus u Srbiji odobrava uz prosečnu kamatnu stopu od 33,78 odsto na godišnjem nivou, a postoje i banke koje su ovaj prosek prilično premašile. Dozvoljeni minus banke u Srbiji odobravaju uz kamate koje suod 26 do čak 41 odsto na godišnjem nivou – navode u „Kamatici” i ilustruju to primerom.

– Ako pretpostavimo da ste na početku godine iskoristili dozvoljenu pozajmicu od 40.000 dinara, uz mesečnu kamatnu stopu od 2,5 odsto (34,49% EKS na godišnjem nivou), i da ste tokom cele godine uvek koristili iznos maksimalno dozvoljenog minusa, odnosno da niste mesečno umanjivali svoj dug (što je u praksi najčešći slučaj), vaša ukupna godišnja obaveza po osnovu kamate za korišćenje dozvoljenog minusa po tekućem računu iznosila bi 12.000 dinara (1.000 dinara mesečno) – objasnili su, napominjući da, i pored toga što biste za godinu dana platili 12.000 dinara za korišćenje dozvoljene pozajmice ako niste umanjivali svoj dug (minus) svakog meseca, vi biste i nakon godinu dana i dalje dugovali svih 40.000 dinara.

Zbog čega ova bankarska pozajmica toliko košta i zašto je višestruko skuplja nego u evropskim zemljama?

Narodna banka ne utiče na kamatne stope

U Narodnoj banci Srbije za „Potrošač” kažu da visinu kamatne stope na kredite banke uređuju svojom poslovnom politikom, a važećom  regulativom nije propisana mogućnost da se utvrdi granica iznad koje banka ne može da je poveća.

– NBS ima direktno zakonsko ovlašćenje da utvrđuje samo kamatne stope kojima se sprovodi monetarna politika, kakva je na primer, referentna kamatna stopa, čime se posredno utiče na nivo kamatnih stopa banaka. Ograničavanje kamatnih stopa nije u saglasnosti sa strategijom ciljanja inflacije – odgovorili su u Narodnoj banci na naše pitanje – ima li NBS bilo kakve ingerencije da utiče na visinu kamatnih stopa.

Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije, za „Potrošač” kaže da za dobijanje realne slike nije dovoljno da se istrgne samo jedan podatak, kakva je kamata na dozvoljeni minus.

– Mora se najpre uzeti u obzor to koliko iznosi inflacija u zemljama Evropske unije. Ne može da bude ista kamatna stopa u zemlji gde je inflacija jedan ili dva odsto i u zemlji gde je više od 12 procenata, kakav je kod nas slučaj. Osim toga, referentna kamatna stopa je u Srbiji 11,75 odsto, a eskontna kamatna stopa Evropske centralne banke, odnosno njihova referentna, iznosi jedan odsto. To je kamatna stopa po kojoj se banke zadužuju kod Narodne banke. Znači, njima je inflacija jedan ili dva odsto i referentna kamatna stopa jedan odsto. A ovde je inflacija više od 12 odsto i gotovo isto toliko referentna kamatna stopa – objašnjava Dugalić, dodajući da je u Srbiji i obavezna rezerva 30 odsto na izvore deviznog porekla (kod nas je 98 odsto štednje u devizama), dok u zapadnoj Evropi ne postoji ta kategorija i oni nemaju takvu obaveznu rezervu.

Problematični krediti

– Evo još nekih podataka. Oni imaju problematičnih kredita (NPL) između 5 i 10 odsto, a kod nas je to preko 20 odsto za privredu, a za građane oko devet. I onda ja pitam, može li bankarska pozajmica ovde da bude jeftina, budući da sve ovo na to utiče – kaže Dugalić.

Na naše pitanje – kada bi građani mogli da očekuju jeftinije zajmove, odnosno da ih korišćenje dozvoljenog minusa manje košta, Dugalić odgovara da se za to mora ispuniti nekoliko uslova.

– Kad budemo imali inflaciju dva ili tri odsto, i to ne jedne godine, nego kada to bude trajno. Kada budemo imali stabilan kurs kao što je to sada slučaj, ali da to ne traje nekoliko meseci, nego da bude višegodišnji trend. Kada budemo imali referentnu kamatnu stopu od nekoliko procenata, odnosno dva, tri ili četiri odsto i kada budemo imali NPL zajmove kao u Evropskoj uniji, onda možemo da očekujemo da pozajmice budu jeftinije. I naravno, ako je reč o deviznim kreditima, kada budemo imali bolji kreditni rejting, onda ćemo imati kamatne stope slične onima koje su u Evropskoj uniji. A to, priznaćete, nije nešto što zavisi od banaka – rekao je Dugalić.

On ističe i da je ceo bankarski sektor u Srbiji prvi put 2005. godine posle mnogo godina ostvario zaradu koja je nakon plaćanja poreza iznosila oko četiri odsto.

– Napominjem da je prošle godine bankarski sektor u Srbiji napravio gubitak, a isto je bilo i 2011. godine. Istovremeno je bankarski sektor u svim zemljama Evrope ostvarivao profitne stope veće nego ovde. Primera radi, u Norveškoj, gde je inflacija jedan odsto, u godinama pre krize je profitna stopa bankarskog sektora bila između 20 i 25 odsto, a pre dve godine 13,4 odsto. U Poljskoj je to 13,2 odsto, u Hrvatskoj 8,9 procenata, a u Albaniji 8,2 odsto – kaže on.