Tema - Srbija

Energetska mapa regiona - američki LNG i ruski gas u novoj ravnoteži

Diverzifikacija izvora i transportnih koridora gasa bila je u fokusu Transatlantskog samita u Vašingtonu, na kojem je učestvovala i Srbija. Ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović potpisala je zajedničku izjavu o obezbeđivanju sigurnog i pristupačnog snabdevanja gasom u Istočnoj i Centralnoj Evropi.

Dokument su potpisali i predstavnici više evropskih zemalja, kao i američki državni sekretar za energetiku Kris Rajt, čime je poslata poruka o strateškom produbljivanju energetske saradnje.

Samit je organizovao Savet za energetsku dominaciju Sjedinjenih Država, telo koje je deo šire američke strategije za pozicioniranje na evropskom gasnom tržištu od Baltika do Jadrana i Crnog mora.

Nadežda Kokotović iz Briselski klub za energetiku, ističe da ova inicijativa nije kratkoročna i da je američka strategija započeta pre nekoliko godina i biće sve intenzivnija.

Prema njenim rečima, Sjedinjene Države planiraju značajno povećanje izvoznih kapaciteta tečnog prirodnog gasa.

"Imaće oko 200 milijardi kubnih metara LNG kapaciteta za izvoz do 2030. godine, što je višestruko više nego pre samo nekoliko godina“, kaže Kokotovićeva.

Podseća da pre deceniju Amerika nije imala gas za izvoz, dok se danas pozicionira kao budući lider.

"Svi u industriji znaju da će Amerika dominirati svetskim tržištem gasa u narednih 20 do 25 godina“, naglašava ona.

Kada je reč o količinama potrebnim Evropi, Kokotovićeva navodi da su one dovoljne da zamene značajan deo ruskog gasa. Evropska unija je prošle godine uvezla između 280 i 290 milijardi kubnih metara gasa, od čega je 83 milijarde stiglo iz SAD.

Istovremeno, ruski gas i dalje stiže u Evropu, delom preko Turskog toka, a delom kao LNG na terminale u zapadnoj Evropi. Ruski gas nije nestao sa tržišta, ali mu je udeo značajno smanjen, objašnjava Kokotovićeva.

Ključno pitanje ostaje cena

"Nijedan LNG trenutno ne može cenovno da konkuriše ruskom gasu“, upozorava Kokotovićeva, ukazujući na složen proces utečnjavanja, transporta i regasifikacije.

Evropska industrija se, kako kaže, već suočava sa posledicama skupljih energenata. "Odricanje od ruskog gasa nije donelo ekonomsku sreću Evropskoj uniji u protekle četiri godine“, dodaje Kokotovićeva.

Posebnu ulogu u novoj energetskoj arhitekturi ima takozvani "vertikalni gasni koridor". Taj koncept podrazumeva povezivanje grčkih LNG terminala sa Bugarskom, Rumunijom, Moldavijom i Ukrajinom, uz oslanjanje na postojeću infrastrukturu.

Grčka kao glavni energetski hab

"Grčka bi bila glavni energetski hab preko kojeg bi stizao američki LNG“, navodi Kokotovićeva, dodajući da su potrebna određena ulaganja u interkonekcije i proširenje kapaciteta.

Jedna od prednosti ovog sistema je fleksibilnost. "Gas može da dolazi ne samo iz Amerike, već i iz Katara ili Mozambika“, ističe sagovornica RTS-a.

Za Srbiju je posebno važna interkonekcija sa Bugarskom, koja omogućava priključenje na nove pravce snabdevanja. "Srbija već ima postojeće konekcije koje joj omogućavaju pristup ovom koridoru“, objašnjava Kokotovićeva.

Ishod mađarske borbe utiče i na Srbiju

Pitanje zadržavanja ruskog gasa, međutim, ostaje otvoreno. "Mađarska je ključni faktor i ishod njene borbe za energetski suverenitet uticaće i na Srbiju“, kaže Kokotovićeva.

Podseća da Mađarska ima dugoročni ugovor sa "Gaspromom“ do 2031. godine, što dodatno komplikuje primenu evropskih regulativa.

Upozorava i na bezbednosne rizike. U ovakvoj situaciji, diverzija na gasovodima nije nerealan scenario, kaže Kokotovićeva, osvrćući se na izjave ruskog predsednika Vladimir Putin.

O nafti

Pored gasa, aktuelno je i pitanje nafte. Mađarska i Srbija razmatraju izgradnju naftovoda koji bi se povezao sa sistemom Družba.

"Družba može da transportuje i kazahstansku naftu, što otvara dodatne mogućnosti“, navodi Kokotovićeva, dodajući da taj projekat ima i strateški značaj u pregovorima sa hrvatskim Janafom.

Osvrnula se i na mogućnost da mađarski MOL preuzme NIS. "NIS nikada nije bio projektovan za rusku naftu i nastaviće da nabavlja naftu morskim putem, kao i do sada“, kaže Kokotovićeva.

Zaključuje da će naredne godine doneti intenzivno političko i ekonomsko nadmetanje na energetskom planu. Veliki faktor je novac, ali i geopolitika,  a sve opcije ostaju na stolu, poručuje Nadežda Kokotović.