Tema - Srbija

Finansijske navike građana - čuvanje novca za crne dane umesto ulaganja

Sigurnost iznad profita

Kada se na našim prostorima spomene finansijska rezerva, prva asocijacija najčešće je devizna štednja skrivena u kući ili položena na bankovni račun. Tek manji broj onih sa značajnijim sredstvima odlučuje se za kupovinu stana. Ovakav pristup duboko je ukorenjen u potrebi da se domaćinstvo obezbedi za slučaj iznenadnog gubitka posla.

"Ako štediš, to je obično za crne dane, kako bi mogao da se spremiš ukoliko ostaneš bez posla ili budeš imao neke teškoće", kaže Georgi Hristov, ekonomski analitičar i direktor kompanije Tavex zlato i srebro. Naš sagovornik dodaje da građani u proseku uspevaju da stvore rezervu koja im omogućava opstanak od dva do šest meseci bez ikakvih dodatnih prihoda.

Zašto slamarica i dalje živi

Zadržavanje gotovine u kući, uprkos rizicima koje donosi inflacija, i dalje je prisutno u mnogim domaćinstvima. Papirni novac skriven na tajnim mestima predstavlja relikt prošlih vremena, kada poverenje u institucije nije bilo na zavidnom nivou. Ipak, čuvanje novca na bankovnom depozitu neuporedivo je bezbednija opcija od kućnih zaliha.

"Mislim da je slamarica tako atraktivna jer je to istorijski ostalo u glavi zbog rešavanja inflacije u prošlosti. Sa druge strane, duže vreme ljudi nisu imali mogućnost gde da ulože svoj novac na tržištu Srbije, pa su morali da biraju", objašnjava Hristov.

Danas se situacija na tržištu menja, pa tradicionalna slamarica postepeno ostaje u prošlosti. Sve više građana počinje da primećuje modernije vidove očuvanja vrednosti, pa se okreću ulaganju u investicione fondove ili kupovini zlata.

Strah od rizika kao glavna kočnica

Opšti nivo finansijske pismenosti građana pokazao se kao iznenađujuće solidan. Mnogi danas poznaju osnovne ekonomske pojmove i mehanizme. Ipak, većina oseća žaljenje što sa finansijskom edukacijom i investiranjem nije počela znatno ranije.

Iako se svest polako menja, prelazak sa običnog čuvanja novca na investiranje ide veoma sporo. "Generalni profil investitora u Srbiji karakteriše izuzetno niska tolerancija prema riziku. Građani ne bi tražili veliku zaradu, nego bi više tražili sigurnost", ističe naš sagovornik.

Upravo ta snažna potreba za izvesnošću stvara unutrašnju blokadu. Takav način razmišljanja odlaže onaj prvi, najvažniji korak ka investiranju, koji je uvek i najteži.

Kada se prevaziđe početna barijera i potraži savet stručnjaka, svet finansija postaje manje zastrašujući. Dokle god postoji želja za učenjem i prilagođavanjem, stara navika puke štednje ustupaće mesto pametnijem upravljanju onim što je teškim radom stečeno.