Tema - Srbija

Gde je najjeftinije kupovati namirnice?

Kako piše Demostat, iako postoji više trgovinskih lanaca a oni stalno imaju neku od roba na akciji, često se dešava da je u drugom marketu taj isti proizvod jeftiniji i bez posebnog sniženja. Dodatnu zabunu može izazvati to što su u različitim trgovinama, čak i kada su u istom lancu ali na drugoj lokaciji, cene različite ili ih je teško uporediti (ako baš imate vremena za obilazak) zato što je gramaža u pakovanju drugačija. To se dešava čak i kada je reč o istom proizvođaču na policama više trgovinskih lanaca.

Ekipa Demostata pokušala je da u prodavnicama najvećih trgovačkih kuća utvrdi sličnosti i razlike u cenama jedne obične korpe, grupe namirnica koje podmiruju potrebe od nekoliko dana do više nedelja, zavisno od vrste i potrošačkih navika.

Kupovinu 29 proizvoda obavili smo 24. i 25. juna u prodavnicama pet lanaca: Rodi, Univerexportu, Maxiju, DIS-u i Lidlu. Prvi zaključak je da se u svih pet trgovina gotovo sve (a negde i sve) cene završavaju sa 99 para, iako pare odavno nisu u upotrebi i najmanja novčana jedinica je jedan dinar. Većinu kupaca to nervira i svakako nije u njihovom interesu, ali se trgovci drže starog trika da na prvi pogled cena od 499,99 potrošačima deluje mnogo prihvatljivije nego (zaokruženih) 500 dinara koliko će realno da plate.

Drugi, očekivani, zaključak bio je da poređenje cena zahteva mnogo računanja jer su određeni proizvodi pakovani u različitim gramažama čak i kada je reč o istom proizvođaču. Uz to, kod nekih namirnica se teško ista robna marka može naći u svih pet lanaca, pa smo u nekim slučajevima koristili približno iste proizvode po kvalitetu i gramaži. Kao neuporediv, ocenili smo deterdžent jer u pet marketa nismo mogli da nađemo ni iste marke, ni istu formu: negde je bilo pakovanje kapsula, negde praškasti a negde tečni deterdžent pri čemu su se razlikovale i količine i broj predviđenih pranja. Zato se iznosi izdvojeni za deterdžente nalaze u računima, ali smo ih isključili iz krajnjeg zbira.

Igre sa gramima

Problem različitih gramaža iste vrste proizvoda je ostao. Jedan od iIustrativnih primera je maslac. Pakovanje od 200 grama istog proizvođača prodaje se u tri prodavnice po ceni koja ide od (zaokruženih) 400 do 446 dinara, u jednom lancu su dva od po 125 grama koštala 425 a u jednom je 250 grama ali druge marke iznelo 350 dinara. Ako se to svede na cenu koja bi bila projektovana za 250 grama, raspon bi bio još veći: za istu količinu maslaca možemo da platimo od već pomenutih 350 pa do čak 557 dinara.

Razliku u ceni najlakše je utvrditi kada je moguće poređenje proizvoda istog proizvođača i gramaže. Na primer, ista marka pavlake od 400 grama košta od 150 do 190 dinara, jaja M klase platili smo na jednom mestu 170, u tri marketa 200 a u jednom 220 dinara, dok pola kilograma svinjskog buta može da košta 350 dinara, ali i 425, ili 450 do 460 dinara. Primer je stišnjena šunka koja se može naći u pakovanju od 300 grama, ali i 314 ili 320 i 350. Cena se svedena na meru od 300 grama kreće od 240 do 281 dinar. Čak ni hleb “Sava” od 500 grama nismo pronašli u svim lancima, jer je u jednom od njih bio samo “rustik” od 480 grama po ceni od 150 dinara.

Poređenje bi bilo jednostavnije kada bi trgovci za pakovane proizvode uz istaknutu cenu naglasili i koliko to košta po jedinici mere, na primer za kilogram ili litar. Neki marketi to i čine, ali ne svi. Uz to, razumljivo je da manje pakovanje nekog proizvoda košta nešto više po jedinici mere što je jedan od nedostataka u postupku poređenja cena.

Nešto je lakše utvrditi razliku kada je u pitanju rinfuzna roba, voće ili povrće, meso ili suhomesnato (ukoliko nije upakovano) jer se označena cena za kilogram ne menja i obračunava se na količinu koja se kupuje. U našoj metodologiji, iznos iz računa sveli smo na jedinicu mere. Tako je u fiskalnom isečku glavica kupusa bila negde teža a negde lakša, ali se u krajnjem zbiru koristila cena za kilogram.

Sve po zakonu, ali…

Međutim, kod pakovane robe uveliko je uzela maha pojava da proizvođači u istu ambalažu na koju su kupci navikli smeštaju manju količinu proizvoda. Već je teško pronaći “milka” čokoladu od 100 grama jer je u prodaji uglavnom pakovanje od 80 grama, smrznuto povrće nekada od pola kilograma jedno vreme je bilo 450 a sada 400 grama, mleko umesto 1,5 litara neke kompanije nude u bocama od 1,45 litara dok je dizajn ambalaže ostao isti. To smanjenje gramaže i identičnoj ambalaži kupci doživljavaju kao prevaru, udruženja potrošača ističu da nije protivno zakonu ali da jeste posredan, perfidan način da neki proizvod poskupi. Pojava je postala toliko raširena da je dobila i stručni naziv: šrinkflacija.

Sve u svemu, poređenje cena nije jednostavan proces. Krajnji rezultat do koga smo došli u ovoj nabavci jeste da za 28 proizvoda, kada se svedu na naznačenu jedinicu mere, najjeftinije prolazite u DIS-u gde je korpa koštala 6.045,16 dinara. Sledi Lidl sa iznosom od 6.270,38 zatim Univerexport gde je nabavka vredela 6.903,42 dinara, potom Roda sa 6.962,65 dinara dok je Maxi najskuplji jer korpa namirnica košta 7.019,45 dinara.

Uzgred, ekipa koja je pazarila u Maxiju, kroz račun za svoju korpu izdvojila je najveći iznos koji ide Poreskoj upravi na ime PDV-a – 1.149,08 dinara, a blizu je i Lidlov obračun od 1.147,40 dinara. Iz korpe kupljene u Univerexportu za državu se izdvaja 1.089,49 dinara, iz Rode ide 1.001,53 dinara a najmanje iz DIS-a gde je obračunat porez od 979,01 dinar. Podsećamo, PDV se uračunava po stopi od 20%, za osnovne namirnice je 10% i sastavni je deo konačne cene proizvoda.

Međutim, cene se menjaju a račun sa kase ne potvrđuje da su svi proizvodi u najpovoljnijem marketu jeftiniji ili da su u najskupljem cene najviše. Konačan zbir troškova nabavke često zavisi od akcija kojih ima u svim lancima i od toga koliko su određenom potrošaču potrebni baš ti proizvodi sa stalno niskom cenom ili sa sniženja koja nekada mogu biti i vrlo značajna. Takođe, neke grupe roba u pojedinim lancima su i bez akcija jeftinije pa je za one koji imaju vremena, najbolja (ali malo verovatna) opcija da prvo obiđu markete u svojoj okolini a da onda naprave selekciju šta će u kom lancu nabavljati.

Da bi građanima bio olakšan izbor, Demostat će nastaviti da istražuje tržište, ali i zadovoljstvo kupaca i njihovu ocenu o tome koliko trgovinske kuće u Srbiji poštuju interese potrošača. U narednom periodu bavićemo se posebnim grupama proizvoda, pa će predmet istraživanja biti mleko i mlečni proizvodi, zatim meso i prerađevine, pa masti i ulja, povrće i voće, smrznuti programi…

Šta je bilo na spisku

Na spisku za nabavku nalazilo se 1,5 litara mleka, litar jogurta, 400 grama pavlake, 500 grama belog sira, 250 grama maslaca, 10 jaja klase M, po pola kilograma svinjskog i junećeg buta i pilećeg filea, 300 grama stišnjene šunke, konzerva tunjevine od 170 grama, 75 grama paštete, 250 grama margarina, litar ulja, po kilogram mladog krompira, paradajza, mladog kupusa, šećera, brašna, hleb “sava” od 500 grama, po 400 grama makarona, špageta, smrznute boranije i smrznutog graška, 300 grama keksa, 80 grama čokolade, šampon za kosu od 360 mililitara i 10 rolni toalet papira. Deterdžent kao 29. namirnica, nije uključen u konačan zbir.