Gubici zbog piraterije

Bez autora

Nov 22 2011

Po stopi softverske piraterije u regionu iza Srbije su samo Crna Gora i Albanija, a samo 26 odsto softvera u Srbiji je legalno. Ukoliko bi se stopa piraterije smanjila za 10 odsto, procene pokazuju da bi to moglo da donese dodatnih 29 miliona dolara u državni budžet i otvaranje 10 do 12 hiljada novih radnih mesta. Nedavno je pri Poreskoj upravi formiran tim koji je u kratkom vremenu povećao broj kontrola i smanjio procenat nelegalnih softvera na 70 odsto. Srbija u prvih devet meseci ove godine beleži povećanje poreskih prihoda, povećanje PDV od prodaje softvera za 7,44 procenta, a u prva dva kvartala imali smo povećanje iznad 19 procenata. Efikasnosti kontrole doprinelo je i članstvo Srbije u Evropskoj patentnoj organizaciji, koja sada ima pristup bazi podataka i mogućnost uvida u rad velikih javnih preduzeća, od kojih polovina koristi nelegalne softvere. Proces legalizacije je spor, ali su efekti višestruko korisni. Vrednost tržišta nelegalnih softvera u Srbiji procenjena je na 96 miliona dolara.

Stopa softverske piraterije u Srbiji iznosi 74 odsto. Smanjenje od deset odsto moglo bi da donese 29 miliona dolara u državni budžet i otvaranje 10 do 12 hiljada novih radnih mesta.

Po stopi softverske piraterije u regionu iza Srbije su samo Crna Gora i Albanija, a samo 26 odsto softvera u Srbiji je legalno. Ukoliko bi se stopa piraterije smanjila za 10 odsto, procene pokazuju da bi to moglo da donese dodatnih 29 miliona dolara u državni budžet i otvaranje 10 do 12 hiljada novih radnih mesta.

Nedavno je pri Poreskoj upravi formiran tim koji je u kratkom vremenu povećao broj kontrola i smanjio procenat nelegalnih softvera na 70 odsto.

Pomoćnik direktora Poreske uprave Srbije Dejan Vidojević kaže da Srbija u prvih devet meseci ove godine beleži povećanje poreskih prihoda, povećanje PDV od prodaje softvera za 7,44 procenta, a da smo u prva dva kvartala imali povećanje iznad 19 procenata.

Efikasnosti kontrole doprinelo je i članstvo Srbije u Evropskoj patentnoj organizaciji, koja sada ima pristup bazi podataka i mogućnost uvida u rad velikih javnih preduzeća, od kojih polovina koristi nelegalne softvere.

"Razvili smo konkretne programe za kompanije. Pomogli smo u obuci stručnjaka za informatiku za softver za patente. To su softveri u vašoj kancelariji koji su na vrhunskom nivou u oblasti elektronskog skladišćenja dokumenata. Takođe obezbeđujemo da Srbija razvija sopstvene potencijale kao i vaša kancelarija u okviru evropske patentne organizacije", kaže predsednik Evropske patentne organizacije Beno Batisteli.

Američki investitori navode da je proces legalizacije spor, ali su efekti višestruko korisni. Vuk Pribić iz Američke privredne komore kaže da je vrednost tržišta nelegalnih softvera u Srbiji procenjena na 96 miliona dolara.

"Mi imamo procenu da bi smanjenje nelegalnih sotvera za 10 odsto moglo u budžet da unese 29 miliona dolara, što bi direktno otvorilo 10 do 12 hiljada radnih mesta.

Potrošnja u informatičkoj tehnologiji u Srbiji godišnje je 60 evra po stanovniku, dok je u Evropskoj uniji 12 puta veća. Od toga bi, da je stopa pirateija manja, i Srbija mogla da profitira, jer prodaja softvera raste u vreme krize.