Kako banke naplaćuju dugove

Bez autora

Nov 29 2012

Poslovne banke u vremenu krize na razne načine pokušavaju da obezbede vraćanje pozajmljenog novca. Banke se sve teže bore sa klijentima koji ne mogu da vrate zajmove, a njihov broj sve više raste. Ukupni zajmovi koje firme i građani ne vraćaju dostigli su 400 milijardi dinara ili oko 20 odsto od ukupne sume svih odobrenih pozajmica. Preduzeća su najveće neplatiše i ona duguju 237 milijardi dinara, a među njima najviše građevinci, koji prema podacima Narodne banke Srbije ne mogu da vrate čak 42,4 odsto od ukupno uzetih kredita. Nezvanično, u ovom sektoru je stepen problematičnih zajmova i do 70 odsto. Zbog stečaja velikog broja građevinskih firmi, kako privatnih tako i državnih, krediti se ne vraćaju, a banke do naplate dela potraživanja (jer hipoteke ne mogu da postignu prvobitnu cenu) čekaju i do četiri godine. Takođe, sličan procenat dugovanja je i u domenu poslovanja nekretninama, jer sazidane stanove i kuće, zbog krize, nema ko da kupi. Na drugom je mestu poljoprivreda, kod koje banke ne mogu da naplate polovinu odobrenih zajmova.

Poslovne banke u vremenu krize na razne načine pokušavaju da obezbede vraćanje pozajmljenog novca, pišu Novosti.

Banke se sve teže bore sa klijentima koji ne mogu da vrate zajmove, a njihov broj sve više raste. Ukupni zajmovi koje firme i građani ne vraćaju dostigli su 400 milijardi dinara ili oko 20 odsto od ukupne sume svih odobrenih pozajmica.

Preduzeća su najveće neplatiše i ona duguju 237 milijardi dinara, a među njima najviše građevinci, koji prema podacima Narodne banke Srbije ne mogu da vrate čak 42,4 odsto od ukupno uzetih kredita. Nezvanično, kako kažu bankari, u ovom sektoru je stepen problematičnih zajmova i do 70 odsto!

Zbog stečaja velikog broja građevinskih firmi, kako privatnih tako i državnih, krediti se ne vraćaju, a banke do naplate dela potraživanja (jer hipoteke ne mogu da postignu prvobitnu cenu) čekaju i do četiri godine. Takođe, sličan procenat dugovanja je i u domenu poslovanja nekretninama, jer sazidane stanove i kuće, zbog krize, nema ko da kupi. Na drugom je mestu, kako nezvanično saznajemo, poljoprivreda, kod koje banke ne mogu da naplate polovinu odobrenih zajmova.

Banke firmama nude reprograme, ali taj krug ne može da traje dugoročno - kaže za „Novosti“ jedan od bankara.

"Mi smo spremni u dogovoru sa poveriocima da firmu, koja više ne može da plaća kredite, uvedemo u stečaj koji se popularno zove „stečaj na pola sata“ i da onda krenemo u restrukturiranje obaveza. Nikome nije u interesu da ide na sud, jer je stepen naplate potrživanja veoma mali, a sam proces traje predugo. S druge strane, položene hipoteke su precenjene, tako da njihovim puštanjem naplatimo 25 do 35 odsto obaveza".

Prema rečima ovog sagovornika, privreda zvanično ne može da vrati 23,7 odsto uzetih kredita, ali je taj procenat realno mnogo veći i premašuje i 30 odsto.