Tema - Srbija

Kako se „rudna renta“ obračunava u drugim zemljama u Evropi?

Visina naknade za korišćenje mineralnih sirovina ili rojalti, a kolokvijalno nazivana i rudna renta, u Srbiji kreće se od jedan do sedam odsto.

Naknada od sedam odsto plaća se za naftu, gas i ostale prirodne gasove, dok se najčešća, koja se odnosi na metalične i nemetalične sirovine, naplaćuje u  visini od pet odsto prihoda.

Česte su polemike oko toga da li je ta naknada preniska i da li bi ona trebalo da se poveća, a često se u javnosti čuju i poređenja sa drugim zemljama Evrope, pa i sveta.

Međutim, tu se otvara pitanje i koliko je to uporedivo od zemlje do zemlje.

Profesor Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu Čedomir Beljić za Danas je izvukao podatke o nekoliko zemalja iz regiona i Evrope, kako bi pojasnio kompleksnost ovog problema.

Kako objašnjava, rudarski zakoni i politike u razvijenim tržišnim ekonomijama u periodu od 2009. godine se menjaju u pravcu jačanja suverene kontrole država nad rudnim resursima i uvođenja strožih zahteva za lokalnu korist.

Na neki način je potvrđeno da rudarstvo može biti održivo ukoliko se prihodi od eksploatacije pravilno i korektno prikupljaju i koriste, kako na lokalnom , tako i na nacionalnom nivou, ističe Beljić.

Te potvrde su, kako dodaje, dobijene na osnovu empirijskog istraživanja uticaja opštih mera regulacije i oporezivanja na investicionu klimu u rudarskom sektoru.

Beljić naglašava da evropske zemlje primenjuju različite modele za rojalti, koji se razlikuju po visini stope, načinu obračuna i raspodeli prihoda, u skladu sa ekonomskom politikom, vrstom resursa i strategijom održivog razvoja.

U većini zemalja rojalti nije samo fiskalni instrument, već i sredstvo regulacije eksploatacije resursa i zaštite životne sredine, podseća on.

Kako se obračunava naknada u drugim zemljama?

Hrvatska primenjuje rojalti oko 10 odsto za naftu i gas, što je značajno više u odnosu na Srbiju. Deo prihoda se raspodeljuje lokalnim zajednicama, dok centralna vlast koristi ostatak za infrastrukturne i ekološke projekte, navodi Beljić.

Naknada za mineralne sirovine sastoji se od tri dela.

„Fiksni deo, koji se plaća za površinu eksploatacionog polja koja je upisana u registar. Varijabilni deo koji se plaća za količinu otkopanih ili prikupljenih mineralnih sirovina i namenski deo – služi za sanaciju šteta nastalih rudarskim aktivnostima u lokalnoj zajednici“, objašnjava on.

Ukupna naknada se dobija sabiranjem ova tri dela, osim u slučaju određenih mineralnih sirovina, gde se plaća samo varijabilni deo.

„Fiksni deo naknade se obračunava na godišnjem nivou i po hektaru eksploatacionog polja, pri čemu je minimalni iznos 200 evra po hektaru površine za utvrđeno eksploataciono polje. Varijabilni deo naknade može biti minimalno 7,5 odsto od tržišne vrednosti mineralne sirovine“, kaže on.

Kako ističe, fiksni deo prihoda se u celosti prenosi na jedinicu lokalne samouprave, na čijoj teritoriji je utvrđeno eksploataciono polje.

„Prihod od varijabilnog dela ide u državni budžet, ali se raspodeljuje tako da 40 odsto ide lokalnoj samoupravi na čijem području je eksploataciono polje, 20 odsto regionalnoj (područnoj) samoupravi, a 40 odsto državnom budžetu“, navodi Beljić.

Namenski deo naknade može biti minimalno 2,5 odsto od tržišne vrednosti otkopanih mineralnih sirovina. Sredstva se koriste za sanaciju šteta nastalih rudarskim aktivnostima u lokalnoj zajednici, dodaje.

Mađarska, kako kaže, rojalti definiše svojim Zakonom o rudarstvu.

„Prema ovom zakonu, država ima pravo na učešće u dobiti odnosno na naknadu za korišćenje mineralnih sirovina koje eksploatišu rudarske kompanije kao i na dobijenu geotermalnu energiju. Standardne stope naknade su: 12 odsto za sirovu naftu i prirodni gas, pet odsto za nemetalne mineralne sirovine površinskom eksploatacijom (osim energetskih resursa) i dva odsto za ostale čvrste mineralne sirovine i geotermalnu energiju“, objašnjava.

Ministar, međutim, u dogovoru sa ministrom finansija, može smanjiti stopu iz javnih interesa.

„Za rudarsku delatnost po koncesiji, ministar određuje naknadu prema vrsti sirovine, prirodnim karakteristikama i javnim interesima. Naknada se plaća novčano, a iznos se izračunava kao proizvod stope i vrednosti eksploatisane sirovine, uz ostavljen prostor i za isplatu i u naturi, kada bi se plaćena naknada prikazivala kao rashod“, pojašnjava.

Vlada reguliše pravila plaćanja, izvršenje u naturi i sankcije za neredovne ili odstupajuće rudarske radove.

„Za sanaciju terena formira se fond od 10 odsto godišnje naknade, od čega je deo namenjen Fondu za zaštitu životne sredine“, dodaje.

Bugarski sistem naplate rojaltija koristi fiksne stope zasnovane na vrsti i tržišnoj vrednosti minerala u ležištu, objašnjava Beljić.

„Za minerale poput bakra, zlata i olova naknada je obično 1,5 do tri odsto bruto prihoda, dok industrijski minerali kao što su pesak i šljunak imaju niže stope, oko jedan odsto. Specijalni i dragoceni minerali, poput dragog kamenja, oporezuju se po nešto višoj stopi kako bi država ostvarila veći udeo u prihodima“, navodi on.

Slovenija  i Rumunija, kako kaže, primenjuju stope naknade između 12 i 18 odsto, uz dodatne ekološke naknade.

„Slovenija je posebno stroga kada je reč o mineralnim resursima, a zakonodavni okvir zahteva da eksploatacija bude u skladu sa strategijom održivog razvoja. Rumunija kombinuje standardni rojalti sa porezima na rudarsku proizvodnju, čime se povećava ukupan fiskalni prihod države i omogućava veće reinvestiranje u lokalne zajednice“, ističe Beljić.

Nemačka u svom zakonu definiše da imalac dozvole za istraživanje plaća godišnju naknadu za korišćenje terena, koja raste svake godine od pet evra po kilometru kvadratnom do maksimalno 25 evra, uz odbitak troškova istraživanja, navodi profesor.

„Imalac dozvole za eksploataciju plaća naknadu za rudarstvo od 10 odsto prosečne tržišne vrednosti komercijalno eksploatisanih resursa, dok se naknada ne primenjuje na tehnički eksploatisane resurse ili podzemna skladišta“, dodaje.

Vlada, kako kaže, može doneti uredbe o obračunu, naplati i prilagođavanju naknada, uključujući izuzeća i drugačije stope za određene resurse, radi očuvanja ekonomske ravnoteže, zaštite konkurentnosti i nacionalnih interesa.

Međutim, ukupni iznos naknada ne može prelaziti četiri puta osnovni iznos zakonski propisan.

Poljska nalaže da je investitor koji dobije koncesiju za istraživanje ležišta mineralnih sirovina, podzemnih skladišta ugljen-dioksida ili ležišta ugljovodonika obavezan da plaća naknadu definisanu koncesijom, koja se obračunava kao proizvod stope naknade i površine zemljišta obuhvaćenog koncesijom u kvadratnim kilometrima, objašnjava Beljić.

„Preduzetnik koji je dobio koncesiju za eksploataciju ležišta mineralne sirovine, a u slučaju koncesije za istraživanje nalazišta ugljovodonika i vađenje ugljovodonika iz ležišta, odnosno pribavio investicionu odluku, plaća rudarsku naknadu koja se utvrđuje kao proizvod stope naknade i količine minerala eksploatisanog iz ležišta u obračunskom periodu“, navodi.

Izražena je u novčanim iznosima po toni proizvoda, dodaje on.

„Stope su različite za vrste minerala (npr. ugljen, uranijum, lignit, ostali minerali). Raspodela je takva da 60 odsto prihoda ide lokalnoj samoupravi, a 40 odsto Nacionalnom fondu za zaštitu životne sredine i voda“, kaže Beljić.

Kako dalje otkriva, češki rudarski zakon definiše da je investitor u obavezi da plaća naknade na rudarski zakup i eksploatisane minerale.

„Godišnja zakupnina u iznosu od 300 čeških kruna se procenjuje za svaki hektar otvoren u okviru zakupne površine rudnika, koja je označena na površini. Ako je u rudarskom zakupu dozvoljena rudarska aktivnost koja se sastoji od otvaranja, pripreme i eksploatacije mineralnih sirovina, ova godišnja uplata iznosi 1.000 kruna“, pojašnjava.

Kako dodaje, Regionalna uprava za rudarstvo u potpunosti prenosi ovo plaćanje opštinama na čijoj teritoriji se nalazi rudarski zakup, prema proporcijama zakupa na svakoj opštinskoj teritoriji.