Tema - Srbija

Kako Srbija stiže EU – po cenama

I ako im se učini da su cene hrane u Srbiji na nivou evropskih zemalja, a negde i više, ne varaju se – njihov utisak potvrđuje i statistika.

Izgleda da nam približavanje EU po ekonomskom proizvodu ide nešto sporije nego približavanje po cenama, i to u oblastima kao što su hrana, odeća i obuća, a posebno elektronika i bela tehnika.

Prema nivoima cena za krajnju potrošnju domaćinstava (HFCE) Srbija je 2024. godine stigla na nivo od 67,4 odsto EU proseka. U nekim oblastima potrošnje, ne samo da smo na nivou EU, već i iznad proseka, dok smo u nekim oblastima i dalje daleko jeftiniji.

Ono što je najvažnije je hrana, koja u srpskoj potrošačkoj korpi kojom se meri inflacija učestvuje sa 31,56 odsto, što znači da skoro trećinu potrošnje domaćinstva dajemo na hranu i bezalkoholno piće. U toj kategoriji, Srbija je došla na nivo od 96,4 odsto proseka Evropske unije. Cene hrane i pića u Srbiji su znatno više nego u Rumuniji (75,5 odsto proseka EU), Bugarskoj (88,8 odsto), Poljskoj (86,8 odsto), Mađarskoj (94,8 odsto), Slovačkoj (83,4 odsto), Češkoj (89 odsto), Španiji (95,2 odsto). Naravno, hrana u Srbiji znatno je skuplja nego u BiH (83,2 odsto proseka EU), Crnoj Gori (84,4 odsto), Makeodniji (73,4 odsto) i Turskoj (76,7 odsto).

Zato su alkohol i duvan daleko jeftiniji od proseka EU. U Srbiji su na 71,8 odsto proseka EU, i među EU zemljama samo su jeftiniji u Bugarskoj (69 odsto proseka EU). U Makedoniji i Turskoj su alkohol i duvan jeftiniji od proseka EU čak 40 odsto.

Kada se radi o obući i odeći, tu smo otprilike na proseku EU. Kod odeće smo u prošloj godini imali cene za oko 10 odsto niže od proseka EU, a malo smo skuplji nego u Bugarskoj, Rumuniji i Mađarskoj.

Zato je obuća za 4,7 odsto bila skuplja od proseka EU. Po tome smo bili najskuplji u regionu, sem Poljske, Litvanije i Letonije najskuplji u Centralnoj i Istočnoj Evropi, a garderoba u Srbiji je bila skuplja u proseku nego i u Nemačkoj i Francuskoj.

Ono što obara nivo cena u Srbiji je energija. Srbija je u prošloj godini bila i dalje jedna od zemalja sa najjeftinijom energijom u Evropi. U Srbiji su cene energije, prema izveštaju Eurostata, prošle godine bile upola niže od proseka EU (49 odsto). Najjeftiniju energiju u Evropi imala je Mađarska, čak 62 odsto jeftiniju od proseka EU, a od Srbije je još jedino jeftiniju energiju imala Crna Gora (45,5 odsto proseka EU). Najskuplju energiju u Evropi za domaćinstva plaćali su Švajcarci, 26,8 odsto više od proseka EU, a u EU to je bila Nemačka, za 22,1 odsto više od proseka.

Pre pet godina Komisija za zaštitu konkurencije pokrenula je pokrenula postupak ispitivanja povrede konkurencije na tržištu potrošačke elektronike u Srbiji, pozivajući se upravo na podatke Eurostata prema kojima su cene potrošačke elektronike i kućnih aparata bile među najvišim u Evropi i za 13 odsto više od proseka EU.

Pet godina kasnije, uprkos ili baš zbog kazni koje je dve godine KZK razrezala (0,05 odsto prometa za maloprodavca i 0,2 odsto za uvoznika), potrošačka elektronika u Srbiji je i dalje među najskupljim u Evropi.

Kućni aparati u Srbiji su 10,8 odsto skuplji o EU proseka i skuplje od skoro svih EU zemalja (osim Malte, Kipra i Danske). Van EU skuplji od nas su i Švajcarska i Island, a ubedljivo najveće cene kućnih aparata u Evropi plaćaju potrošači u Albaniji-čak 45,8 odsto više od EU proseka.

Kod potrošačke elektronike, situacija je još gora, za nas i Albance. Albanci plaćaju 49,5 odsto skuplje elektroniku, gde spadaju televizori, muzički aparati, računari… od EU proseka, a mi smo 30 odsto skuplji od proseka i zauzimamo treće mesto u celoj Evropi iza Islanda. Teško je objasniti razlog zašto je elektronika u Srbiji skuplja nego u Bugarskoj za skoro 40 odsto ili nego u Mađarskoj za 30 odsto.

U oblasti usluga cene u Srbiji i dalje su znatno ispod proseka EU. Recimo cene usluga restorana i hotela su 32 odsto jeftiniji od proseka EU, mada i tu nismo jeftiniji od svih zemalja članica Unije. Na primer, restorani i hoteli u Bugarskoj su skoro upola (47 odsto) jeftiniji od proseka EU, dok se cene u Rumuniji približne našim. Cene u Albaniji su još niđe nego u Bugarskoj (47,7 odsto niže od proseka EU), a najjeftinije je u Makedoniji (50,5 odsto jeftinije od poseka EU).

Kada se radi o komunikacijama, cene u Srbiji su bliske evropskim, samo 8,6 ispod proseka. Kod ovih cena jako su izražena odstupanja, pa su recimo u Belgiji komunikacije 68 odsto skuplje od proseka, a u Rumuniji 47 odsto niže od proseka. Od nas su jeftiniji i Poljaci, Bugari i Francuzi.

Što se tiče transportnih usluga, Srbija je 22,6 odsto ispod proseka EU, a ovde su najjeftiniji Makedonci i Bugari sa oko 45 odsto nižim cenama od proseka UE.

Lična prevozna sredstva, koja obuhvataju automobile, motore i bicikle, u Srbiji su sedam odsto jeftinija od proseka EU, a odstupanja ovih proizvoda između evropskih zemalja su minimalna.

Nameštaj u Srbiji je oko 11,5 odsto jeftiniji od proseka EU, a i tu je najjeftinija Bugarska u EU sa 32 odsto nižim cenama od proseka i Makedonija u Evropi sa 38 odsto nižim cenama od prosečnih.

Naš „uspeh“ u približavanju cena EU nije pratio i uspeh u približavanju ekonomske aktivnosti i standarda, ako ga merimo bruto domaćim proizvodom po stanovniku po paritetu kupovne snage.

Prema podacima Eurostata, statističke agencije EU, Srbija je u 2024. godini dostigla tek 51 odsto proseka EU gledano po bruto domaćem proizvodu po glavi stanovnika po paritetu kupovne moći (GDPpc PPS). Ovim indikatorom obuhvaćene su i razlike u cenama između zemalja.

Prema Eurostatu Srbija je 2013. godine bila na nivou 42 odsto proseka EU, da bi zatim pala na 40 odsto i bila na tom nivou sve do 2018. godine, tokom cele fiskalne konsolidacije.

Rast standarda u odnosu na EU prosek kreće od 2018. da bi 2024. stigli do pomenutih 51 odsto.

Najmanji BDP PPS u EU imaju Bugari, 66 odsto proseka EU. Van EU, Srbija je, ako je to ikakva uteha, naprednija od BiH, S. Makedonije i Albanije, a nešto iza Crne Gore.