Tema - Srbija

Kakvo radno tržište – takve i plate

Upravo završen projekat istraživanja proseka plata u Srbiji dokazuje ogromne platne raspone za istovetne radne pozicije i pokazuje da ni ukupan trend povećanja zarada od 7,6 posto u industrijskom sektoru ne može da prati godišnja inflatorna kretanja.

Delegacija nemačke privrede u Srbiji i Nemačko-srpsko privredno udruženje u saradnji sa kompanijom Kienbaum Management Consultans, specijalizovano za ovakvu vrstu istraživanja, zaključila je pre nekoliko dana višemesečni rad na svojoj prvoj studiji o proseku plata u Srbiji.

Ova studija svojevrsno je ogledalo tržišta rada u Srbiji, rekao je jedan od rukovodilaca ovog projekta, Milan Vučković iz Delegacije nemačke privrede. Prema njegovim rečima, rezultati studije prvenstveno su namenjeni svim kompanijama kojima je stalo da u narednoj godini kreiraju pravedan, realan i konkurentan sistem ličnih dohodaka za svoje zaposlene koji uključuje i varijabilne prihode. Studija je, svakako, velika pomoć i kod procesa optimizacije budžetiranja preduzeća za narednu fiskalnu godinu i podrška za fundiranu orijentacionu pomoć, s obzirom da se bazira na realnim podacima, zaključuje Vučković.

Istraživanje je obuhvatilo 21 kompaniju koje su dale podatke za ukupno 1.012 radnih mesta za 25 konkretnih radnih pozicija. Privredne branše u istraživanju obuhvaćene su u sledećem procentualnom učešću: mašinski sektor (24 posto zastupljen u anketi), finansijski sektor (18 posto), elektronski sektor (14 posto), hemijski i farmaceutski (14 posto), metalski (10 posto), prehrambeni sa duvanskom industrijom (10 posto) i transportni i logistički sektor (10 posto).

Lične dohotke prema hijerarhijskom rangu, koje su u anketi popunjavala preduzeća sa čitave teritorije Srbije, karakteriše ogroman raspon. Tako, primera radi, generalni direktori u Srbiji zarađuju godišnje (uključujući i varijabilno nagrađivanje) u bruto iznosu između 2.500,000 i čak 13.500,000 dinara, vodeći kadrovi preduzeća dobijaju između 450.000 i 8.500,000 dinara, direktori sektora od 250.000 do 3.600,000 dinara, zaposleni u administraciji od 250.000 do 1.500,000 dinara dok godišnji bruto dohodak za stručne radnike (majstore itd.) varira od 230.000 do 900.000 dinara.  Međutim, ako se za iste pozicije kao vrednost uzme samo jedna prosečna brojka onda su godišnje bruto zarade na nivou od 5.399,000 (generalni direktori), 3.122,000 (rukovodioci prodaje), 2.061,000 (menadžeri za marketing), 528.000 dinara (obični radnici) itd.

Kada je reč o visoko-stručnim licima i ako bi se, prema studiji, kao vrednost uzela jedna prosečna brojka (sa napomenom da su rasponi plata takođe ogromni), onda su osnovni godišnji bruto lični dohoci za pojedine pozicije sledeći: Key Account Menadžer 2.313,000, rukovodioci finansija 2.232,000, rukovodioci kontrole 1.620,000, stručno osposobljene računovođe 914,000, rukovodioci ljudskih resursa 1.835,000, rukovodioci transporta i logistike 1.762,000, HR specijalisti 941,000, IT specijalisti 1.000,000, rukovodioci Facility menadžmenta 1.538,000, rukovodioci naučnog razvoja 1.477,000, stručni radnici 614.000 dinara itd.

Kako pokazuju podaci sprovedenog istraživanja, varijabilno nagrađivanje u Srbiji očigledno se još uvek nije “ustalilo“ kao na Zapadu. Zato ukupan procenat učešća varijabilnog nagrađivanja u srpskoj privredi iznosi samo 5 posto. Za ovakav oblik nagrađivanja u Srbiji karakteristično je da generalni direktori (CEO), iako od njihovog rada u najvećem zavisi uspeh preduzeća, nisu na prvom mestu prema varijabilnom nagrađivanju. Lidersku poziciju, za sada, zauzima pozicija Kay Account menadžer sa čak 25 posto učešća. Posmatrano prema grupama varijabilno nagrađivanje u Srbiji je sledeće: za najviši menadžment 8 posto, rukovodeći kadar 7 posto, za visoke nameštenike 7 posto, za ostale nameštenike 4 posto i stručne i obične radnike 3 posto.

Kada je u pitanju procentualno povećanje dohodaka u industrijskom sektoru ono se u 2011/2012 kretalo na sledeći način: proizvodnja 10,2 posto, trgovina 5,9 posto, usluge 4,8 posto, a što sve zajedno čini prosek od 7,6 posto.

Prosek planiranog povećanja u 2013. za industrijski sektor, prema ovoj anketi, iznosi 10,4 posto. Koliko će to efektivno u džepu zaposlenih značiti zavisiće najviše od inflatornih kretanja.

Očigledno da ovakav neusklađeni platni nivo u zemlji zavisi od više faktora među kojima dominiraju: veličina i uspešnost u poslovanju preduzeća, dobro međunarodno pozicioniranje jedne firme, kvalitet rada zaposlenih, dominacija boljih zarada u pojedinim branšama (finansijski sektor, farmaceutski, hemijski...) i, naravno, geografske sredine u kojoj jedno preduzeće funkcioniše (postoji snažna razlika u nagrađivanju za iste pozicije, recimo, u Beogradu, centralnoj ili južnoj Srbiji), napominju u Delegaciji nemačke privrede.

Michael Schmidt, direktor Delegacije nemačke privrede u Srbiji najavio je da će partneri u realizaciji ovog projekta i naredne godine sprovesti isto istraživanje. On dodaje da se nada da će se ovoj anketi odazvati još veći broj kompanija nego ove godine.