Kamate pod lupom

Bez autora

Dec 04 2011

Aneksi ugovora o ranije zaključenom kreditu koje ovih dana banke šalju klijentima, moraju da budu po Zakonu o zaštiti korisnika finansijskih usluga. U suprotnom, građani svaku nepravilnost treba da prijave Centralnoj banci, a od 5. decembra banke moraju da vrate kamate na nivo kada su ugovori sklapani. Građane ne bi trebalo da brine poziv za potpisivanje aneksa, a u NBS kažu da se iza toga ne krije povećanja rata. Cilj ovog usklađivanja zakona nije da bude nepovoljniji za klijenta, jer usklađena kamatna stopa ne može biti veća od inicijalne. Banke ovih dana intenzivno obaveštavaju klijente o svim vrstama kredita čije su rate podizane zbog rasta euribora, odnosno promenljivog dela kamate. Radi se i o potrošačkim, keš i stambenim kreditima indeksiranim i u švajcarcima i u evrima. Povećanje je usledilo zbog poremećaja na tržištu u to vreme i oni će upravo biti vraćeni za isti procenat 0,75 procenata, koliko je bilo povećano u to vreme.

Banke ovih dana obaveštavaju klijente o kreditima čije su rate podizane zbog rasta euribora, odnosno promenljivog dela kamate. Aneksi ugovora o ranije zaključenom kreditu moraju da budu po Zakonu o zaštiti korisnika finansijskih usluga, kažu u Narodnoj banci Srbije.

Aneksi ugovora o ranije zaključenom kreditu koje ovih dana banke šalju klijentima, moraju da budu po Zakonu o zaštiti korisnika finansijskih usluga, kažu u Narodnoj banci Srbije.

U suprotnom, građani svaku nepravilnost treba da prijave Centralnoj banci, a od 5. decembra banke moraju da vrate kamate na nivo kada su ugovori sklapani.

Građane ne bi trebalo da brine poziv za potpisivanje aneksa, a u NBS kažu da se iza toga ne krije povećanja rata.

"Cilj ovog usklađivanja zakona nije da bude nepovoljniji za klijenta, jer usklađena kamatna stopa ne može biti veća od inicijalne", kaže viceguvernerka NBS Mira Erić.

Banke ovih dana intenzivno obaveštavaju klijente o svim vrstama kredita čije su rate podizane zbog rasta euribora, odnosno promenljivog dela kamate.

"Radi se i o potrošačkim, keš i stambenim kreditima indeksiranim i u švajcarcima i u evrima. Povećanje je usledilo zbog poremećaja na tržištu u to vreme i oni će upravo biti vraćeni za isti procenat 0,75 procenata, koliko je bilo povećano u to vreme", kaže Nenad Lučić iz Folks banke.

Inače, bankarska marža deli se na fiskni i varijabilni deo koji zavisi od osnovne kamate na svetskom tržištu, plus procenat rizika zemlje. Međutim, i dinarski krediti imaju promenljivi deo i on se zove belibor, koji, takođe, može da utiče na cenu pozajmica.

"Zakon će se po automatizmu primenjivati u svakom slučaju, ali ne bi bilo loše da dođu sa detaljima sa novim otplatnim planovima i sa iznosima koje će u budućnosti plaćati", kaže Aleksandar Štulić iz Privredne banke Beograd.

Ako se, ipak, utvrdi da ste neopravdano godinama plaćali veći deo marže i da ste stekli pravo da vam se obori kamata na ostatak duga, novi zakon ne predviđa vraćanje novca.