Tema - Srbija

Klijente osiguravaju i od otkaza

U ponudama banaka u poslednje vreme su sepojavili krediti sa obaveznim osiguranjem klijenata od slučaja nezaposlenosti. Iako se ova opcija čini veoma primamljivom jer nas oslobađa obaveze traženja žiranata i daje nam prostor za manje razmišljanje o eventualnim posledicama ukoliko ne budemo mogli otplaćivati kredit, ipak, nije sve tako sjajno.

Činjenica da se kreditna aktivnost banaka sve više smanjuje nam govori mnogo toga. Iako je bankarski sistem Srbije stabilan i siguran, izloženost banka iz kvartala u kvartal pada iz jednog prostog razloga – plasiranje sredstava postalo je rizično zbog sve većih kašnjenja u otplati i nemogućnosti naplate, ali i zbog sve težeg pronalaženja dobrih i solventnih klijenata.

Bez obzira na sredstva obezbeđenja koje banke uzimaju pri realizaciji kredita, naplata uvek teško ide ukoliko dođe do zastoja u otplati.

Pojedine banke u ponudi gotovinskih kredita imaju samo kredite sa obaveznim osiguranjem, što znači u startu veći trošak za nas, kao i opciju da osiguravajuća kuća može da odbije da osigura naš kredit i da taj isti kredit u stvari ne možemo dobiti.

Ukoliko apliciramo za neki od ovih kredita ne možemo da izaberemo da li želimo osiguranje ili smo voljni ponuditi nekog žiranta ili neko drugo adekvatno sredstvo obezbeđenja ili, možda još isplativije za banku, da nam kredit u krajnjem slučaju odobri sa većom kamatnom stopom i tako više zaradi.

Ukoliko, pak, budemo u onoj kategoriji klijenata koju će osiguravajuća kuća prihvatiti da osigura, očekuje nas značajan trošak.

Na sajtovima banka ovaj trošak prikazan je ili u procentualnom iznosu ili u novčanom iznosu na reprezentativnom primeru ili nije uopšte prikazan pa se preporučuje da se uslovi kredita dobro prouče. Ako na primer osiguranje košta 1,54 odsto od iznosa kredita uvećanog za proviziju za obradu zahteva kredita (koja se plaća iz kredita) i uplaćuje se unapred za ceo period otplate kredita.

Ovo u stvari znači sledeće – ukoliko uzmemo kredit od milion dinara na sedam godina, osiguranje će nas po godini trajanja kredita koštati 15.400 dinara, odnosno unapred za sedam godina 107.800 dinara, izračunali su u „Kamatici”. Ukoliko ostanemo bez posla osiguravajuća kuća će plaćati za nas maksimalno 12 mesečnih rata, a posle toga banka opet očekuje da mi plaćamo rate.

U najboljem slučaju, kada osiguranje plaća naše rate imamo grejs period od godinu dana da se ponovo zaposlimo i nađemo izvor prihoda kako bismo nastavili sa otplatom kredita. Jer ukoliko ne nađemo nov izvor prihoda za redovnu otplatu rata, već posle dve, tri propuštene rate kredita banka će pokrenuti proces prinudne naplate.

Dakle, iako nam osiguranje može pružiti neku sigurnost, ipak je ovo opcija za koju prvo treba dobro razmisliti pre nego što se odlučimo.

Veliki trošak premije osiguranja iz kojeg smo pokriveni za maksimalno 12 rata kredita nije ono na šta bi tek tako trebalo pristati. Jer u slučaju da nema potrebe da osiguranje za nas plaća rate kredita i da prevremeno otplatimo kredit, nećemo dobiti nazad novac za godine kredita koje smo prevremeno otplatili.