Tema - Srbija

Koliko ga volimo, toliko ga i kudimo, ali Zlatibor ne prestajemo da posećujemo

Urbani deo Zlatibora zauzima samo jedan i po odsto površine planine, uporno ponavljaju domaćini. Na nekoliko kilometara od centra je čista priroda sa znalački uklopljenim objektima koji svedoče o prohujalim vremenima, kao što je Sirogojno.

Kraj vodopada Gostilje turisti leti rado traže spas od vrućina. Vožnja kvadovima je prava avantura a zip-lajn u Ljubišu dug 550 metara rezervisan za najhrabrije.

Stopića pećinu, krase bigrene kade jedinstvene po veličini i načinu postanka. U parku prirode Zlatibor je 300 kilometara obeleženih pešačkih staza. Jednom od njih dolazi se do prirodnog kamenog mosta.

„To je u narodu zvana Šupljica, Točkovića pećina, a u svim zvaničnim dokumentima se zove Prerast u Dobroselici. Zanimljivo je da kažem da je on jedan od šest najvećih prirodnih kamenih mostova u Srbiji. Njegova dužina je negde oko 50 metara, a visina je oko 15 metara“, navodi Ana Zečević, upravnica Parka prirode Zlatibor.

Pitoma zlatiborska sela daju posebnu draž planini. Dobroselici je kumovao car Dušan. Naišavši na srdačan doček meštana, on je Zloselicu prekrstio u Dobroselicu.

Tu je i istoimena crkva brvnara, jedna od najmanjih, ali i najlepših u zemlji. Kao i ostale izgrađena je samo od drveta bez metalnih eksera kako bi se, kad turiski zulum zapreti, lako mogla rasklopiti, a kada opasnost prođe ponovo sklopiti na bilo kom mestu. Vrata crkve su naročito dekorativna, ali upadljivo mala, i to iz dva razloga.

„Kada dolazimo u svetinju treba da sagnemo glavu, da se simbolično sagnemo pred svojim tvorcem, pred Gospodom. Drugi razlog jeste taj što su Turci imali tu, da kažem, lošu praksu da ugone stoku u svetinju i da je oskrnave i onda su Srbi našli neko rešenje da vrata budu niska i tako onemoguće Turke u toj nameri“, objašnjava otac Bojan Mijailović.

Uspomene sa putovanja po Americi i obilaska istorijskog kompleksa „OK koral“, Milija je pretočio u rodni Zlatibor. „El paso“ je interesantna kombinacija zapadne Srbije i divljeg zapada.

„U Srbiji imamo restoran, crkvu, kuće za spavanje, odnosno zlatiborsaki zaselak, a u Americi imamo tri dela gde se nalazi kaubojski grad, indijansko selo i karavansko naselje“, kaže Milija Čumić.

Za dobru fotografiju tu su mnogi vidikovci.

Kada prigovorimo domaćinima da su previše urbanizovali planinu, strpljivo nam odgovaraju. Ne bismo mi toliko gradili da vi u tolikom broju ne dolazite, ali ako bi se samo malo makli od centra uživali biste u čistoj prirodi i, ruku na srce, u pravu su.