Tema - Srbija

Koliko su sigurni štedni ulozi građana u bankama čije su matične banke u Grčkoj i Italiji

Na bankarskom tržištu Srbije najveći broj banaka je u većinskom vlasništvu stranih akcionara. Izuzev Komercijalne banke, sve vodeće banke u Srbiji imaju matične banke u inostranstvu.

Dok Grčku i Italiju potresa ekonomska i finansijska kriza logično pitanje građana je: Koliko su sigurni štedni ulozi u bankama sa italijanskim i grčkim osnivačkim kapitalom?

Dejan Šoškić, guverner Narodne banke Srbije, u izjavi za RSE rekao je da "Ukoliko destabilizacija međunarodnog finansijskog tržišta počne da ugrožava finansijski sistem Srbije, Centralna banka ima mehanizme koje bi mogla da aktivira".

Banke u Srbiji, čiji su osnivači inostrane banke, dodao je Šoškić, nezavisna su pravna lica, a ne filijale svojih osnivača. U slučaju da njihove matične banke pokušaju da povlače kapital iz Srbije, banke imaju dobre mehanizme zaštite - likvidnost, dobru kapitalizaciju i veću revervaciju od potencijalnih gubitaka, rekao je guverner.

Mnogi ekonomisti, međutim, prognoziraju da će novi talas ekonomske krize dovesti do odliva kapitala poslovnih banaka iz zemlje i povećanja nelikvidnosti privrede. Među njima je i Saša Đogović, saradnik Instituta za tržišna istraživanja.

"Poslovne banke će trpeti gubitke po osnovu zajmova koje su dale Grčkoj, a u ekspanziji je sada i italijanska kriza, tako da će na sve načine morati da dođu do svežeg kapitala kako bi pokrile te praznine koje će nastati u njihovim aktivama. Kao posledica toga svakako će se smanjiti njihovi kreditni plasmani u privredu, čak i da Narodna banka Srbije ponovo poveća referentnu kamatnu stopu i prinos na hartije od vrednosti koje izdaje", prognozira Đogović.
 
Postavlja se, međutim, pitanje kako sprečiti špekulativno cirkulisanje kapitala banaka u Srbiji, čije su matice u krizom zahvaćenoj Italiji i Grčkoj, koje bi dovelo do odliva kapitala tih banaka iz Srbije.
 
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Đorđe Đukić kaže da se to može sprečiti rigoroznom deviznom kontrolom i da guverner Narodne banke već sada treba da najavi mere kojima će to sprečiti.
 
"Narodna banka bi striktno morala da vodi račina da prikupljena štednja, koja sada iznosi oko 6,7 milijardi evra. Merama rigorozne kontrole ta sredstva bi morala da ostanu na terenu domaće ekonomije, kako bi se sprečio odliv novca i manjak likvidnosti na domaćem terenu", ocenjuje Đukić.
 
Upitan kojim merama centralnna banka to može da spreči, Đukić kaže:
 
"Međunarodni monetarni fond i druge međunarodne institucije kada dođe do perioda krize tolerišu postojanje devizne kontrole. Narodna banka Srbije po definiciji ima uvid u sve moguće tokove novca. Stranim bankama ne treba sprečavati iznošenje profita, odnosno, dividendi, to jest normalnu cirkulaciju sredstava na relaciji matica-banka kad je to skopčano sa trajnijim aranžmanima. Primera radi, ako neka banka reši da se dokapitalizuje krajem ove godine, ne možemo to tretirati isto kao špekulativni ulaz kapitala koji znači sledeće: uđu evri u Srbiju, kupe se dinari, pa se kupe hartije od vrednosti Narodne banke, što se okamati sa 10% - to je najviša stopa u Evropi – a onda se ponovo kupe evri i izađe napolje. To je tipičan primer špekulativnog ulaska kapitala koji zemlja poput Srbije ne može da izdrži i mora da uvede kontrolu na to. Kako će uvesti kontrolu? Pa, time što će guverner Narodne banke već sada obelodaniti da takve vrste špekulativnog cirkulisanja kapitala dok kriza traje apsolutno ne dolaze u obzir", smatra Đorđe Đukić.